Има пара за националне пензије

У Министарству културе Републике Србије ‚‚Политика” сазнаје да досадашњи и будући „национални пензионери” немају разлога за бригу – новац за ову сврху је обезбеђен! Ову информацију потврдио нам је јуче министар Братислав Петковић.

Међутим, како се нова Влада Србије још уходава, и овде има мало проблема. Наиме, због годишњих одмора и кратких рокова, још се не зна да ли ће уобичајени конкурс за нове кандидате бити расписан до краја августа, како је било раније, или тек у септембру. Јер, како се уобичајило последњих година, конкурс на који будући кандидати треба да се одазову, биће објављен у листу ‚‚Политика” и на сајту Министарства културе, информисања и дијаспоре. Такође, сви који су раније конкурисали, мораће поново да приложе документацију, без обзира што су је раније достављали тадашњим комисијама.

Подсетимо да је на првом конкурсу за националне пензије односно признања 2007.године, ово признање добило 258 уметника и културних радника.Следеће 2008. године било је нових 50, а 2009. списку је додато још 52. Године 2010.када је Закону о култури, члану 14. додата Уредба о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, било је 50 добитника. Списак прималаца националног признања тј. пензија, не би требало да прелази број од 400.

Прошле године, да подсетимо, настала је права бура незадовољства, јер је због буџета, број нових националних пензионера скресан на 43, па су морали да отпадну неки које је комисија већ ставила на списак. Тадашњи министар културе био је неумољив, било је много повикаи на рад комисије и њеног председника, а неколико најупорнијих, ликовних уметника, протестовали су чак код председника владе и претили да ће „запалити своје слике на сред Трга Републике”! На срећу, ломаче није било, јадиковање је утихнуло и овог пута чекају нову шансу.

У међувремену, неки од добитника овог доживотног новчаног признања у износу од 50.000 динара је умрло, а неки упорни, који су и неколико пута конкурисали попут редитеља и оснивача филмског фестивала у Сопоту и Добричиног прстена, Драгована Јовановића, нису, нажалост, дочекали да и овај пут окушају срећу.

Ваља приметити да постоји завидан број времешних пензионера уметника и радника у култури који, упркос силним признањима код нас и у свету, једва састављају крај с крајем. Али, све је више и новопристиглих, млађаних пензионера великана глуме, попут Ланета Гутовића, Воје Брајовића, Микија Манојловића који ће, очекује се, аплицирати за ово признање.

Питање је и те како важно, кога ће нова Влада Србије,у  сагласју са уметничким удружењима, именовати у комисију за доделу пензија. Исто тако, пошто је било силних притужби о пристрасностима и политичким подобностима лауреата, многи очекују од нове власти неку нову правду. Зато и није неважно питање да ли ће се министарство и министар усудити да много тога поправе у самој уредби, бар кад је реч о критеријумима за доделу признања. Да ли и даље важе седмојулске, авнојевске, октобарске и друге сталешке награде, естрадна популарност, или ће критеријум бити врхунско дело и успех остварен код нас и у свету? Да ли ће с обзиром на јавно испољене афинитете неких чланова владе па и премијера, навала „истакнутих естрадних уметника” и даље активних по стадионима, клубовима и аренама, бити још жешћа? Или ће неко одговоран имати петљу да најзад раздвоји ове две ствари, несрећно спојене Законом о култури, и тако уклони семе раздора јер, ипак, зна се шта је уметност, а шта естрада.

Мирјана Радошевић