Шкрипа на румунској страни Ђердапа

Специјално за "Политику"

Букурешт, 6. марта – Овдашњи медији су обелоданили да је у току велика кривична истрага о проблематичној модернизацији хидротурбина на румунској страни ХЕ Ђердап-1, као и о сумњивим уговорима за испоруке струје. Тврди се да је већ састављен подебели досије од 60.000 страница и да "постоји ризик да он баци у ваздух читаву румунску политичку сцену".

Ствар је актуелизована пре десетак дана када је шеф државе Трајан Басеску јавно приговорио свом коалиционом партнеру, премијеру Калину Таричануу, са којим се налази у дубоком политичком спору, да је "умешан" у нечисте послове око обнове ислужених ђердапских хидроагрегата. Јасно се алудира на учешће у корупцији. Премијер Таричану је у време покретања послова око ревитализације ХЕ (1997. године) био министар привреде, тј. најодговорнији за тај посао.

Проблем није нов. Он се протеже већ више година, али је сада избио у пуној мери на површину. На "терен" су већ излазиле три државне контролне комисије. Сада се шаље и четврта за коју нови министар привреде Варужан Козигијан каже: "Вршимо још једну контролу да бисмо установили квалитет ретехнологизације у односу на цену која је тражена, односно да ли резултати Ђердапа оправдавају наплаћене паре".

Дакле, све се врти око пара. Како се овде пише и говори, у своје време, на неки чудан начин, без међународног тендера, за ретехнологизацију шест хидроагрегата изабрана је швајцарска компанија "Сулцер хидро", која је, фузијом, постала ВА-Тех хидро. Она се раније никада није бавила турбинама тако великих капацитета као што су оне у Ђердапу. Букурештанска влада, у којој се у то време као министар саобраћаја налазио и данашњи председник Басеску, једнодушно је пристала да Швајцарцима плати 156 милиона долара. Истина, они су добијени на кредит, с тим да буду враћени испорукама струје.

Али, не лези враже. Када су 2004. године радови на обнови турбина завршени, настају тешки проблеми. Један за другим хидроагрегати се заустављају, јер су констатовани "технолошки пропусти". На палетама (лопатицама) ротора појавиле су се напрслине. Утврђује се да је рехабилитација лоше урађена. Настају велики губици, јер машине стоје. Траже се кривци. Швајцарска компанија делимично признаје своје пропусте, али од тога Румуни имају мало вајде. Горко се закључује да је пројекат рехабилитације ХЕ остварен неодговорно. Последице су дугорочне, па се постављају бројна питања. На уснама многих лебде речи "неодговорност" и "крађа".