Добра криза

Влада доби мандат, али предизборна кампања њених појединих чланова као да није престала. То нам ових дана показује и доказује Млађан Динкић, нови-стари министар финансија и привреде изјавом да „док траје криза неће бити отпуштања”. Само не рече где то и у ком сектору неће бити отпуштања. Пошто је министар, вероватно, у државној администрацији или можда у његовом министарству.

Да избори нису готови и да нова влада није положила заклетву, овакву изјаву, готово врућу политичку паролу, доживели бисмо као и многе из арсенала овог политичара и шефа партије који већ 12 година иде од једне до друге најударније економско-системске функције – од гувернера НБС, преко неколико министарских функција, да би у садашњем кабинету заокружио економска овлашћења – уз финансије придодао је и привреду.

Али, шта се дешава? Динкић наставља са чистим политичким изјавама доказујући тиме да као министар финансија и привреде не само да нема готов програм за излазак из економске кризе и буџетског дефицита од седам одсто БДП, већ и укупних финансија (у његовој надлежности, ма колико се тога клонио, јесте и Агробанка, али и неколико државних банака чији се биланси опасно клате). О незавидној привредној ситуацији и паду индустријске производње да се и не говори.

У таквим околностима министар Динкић шири оптимизам у чиновничким редовима – док је кризе и мене – отпуштања нема.

А где ће их бити? Па вероватно тамо где то Динкића као министра и политичара много не додирује и где нису његови гласачи – у оно мало преостале привреде и индустрије. У приватном сектору који је у минуле четири године отпустио око 400.000 радника. Дотле се број запослених у државној администрацији увећавао.

Министар Динкић, истине ради, каже да ће бити гашења неких агенција и смањивања прекомерне бирократије, али, добра страна ове кризе је да ће он све то учинити – без отпуштања. Да то није (не)вероватно потрудио се саветник председника Привредне коморе Србије, бивши министар трговине Слободан Милосављевић понудом да сви вишкови из економског сектора владе, агенција, комисија… пређу у комору. Свака част, али што не понуди та места неким људима који су изгубили радно место у земљорадничкој задрузи него чиновницима из државне управе који су увек боље пролазили од радника и сељака.

У реду. И то може бити легитиман циљ министра Динкића, али да видимо ко ће то да плати. Па зар сам не завапи како је буџет у јадном стању и да плате и пензије неће моћи уредно да исплаћује већ после овог месеца.

Не чусмо, међутим, од министра Динкића како планира да запосли бар делић оних од 25,7 одсто, који би своје уставно право на рад радо мењали за било које стално радно место. Шта ће и чиме подржавати у привреди и индустрији? Како ће „довући” стране инвеститоре без државних субвенција? Да Србија постане инвестициони рај, а не земља у коју се иде зато што нигде нема горе. О томе, вероватно, приликом следећих избора.