У Дреновцу ниче центар за неолит на Балкану

Параћин – Научноистраживачки центар за проучавање неолита Балкана на јесен би требало да почне да се гради на археолошком локалитету „Дреновац” у близини истоименог села параћинске општине. Биће истурено одељење Археолошког института Србије са седиштем у Параћину. Циљ његове изградње, коју ће финансирати Министарство културе и Министарство економије, јесте да се, пре свега, систематски истражује неолитско насеље у „Дреновцу”, али и стотинак евидентираних локалитета на подручју средњег Поморавља. Најинтересантније је да су то насеља у којима су пронађени најстарији трагови сточарства и земљорадње.

– Центар ће бити база научног истраживања, али ће имати и туристичку, образовну и еколошку димензију. С обзиром на то да се локалитет налази с обе стране аутопута Београд–Ниш, имаћемо изузетне могућности за специфичан вид презентације локалитета и налаза из времена у којем је постојало то насеље, открива Славиша Перић, директор Археолошког института, који је од 2002. године на челу археолошког тима који истражује овај локалитет.

Већ наредне године са обе стране аутопута требало би буду постављене такозване балон-сале од по 1.200 квадратних метара, у којима ће се обављати тематска истраживања и конзервација објеката. Упоредо са њима биће грађен и објекат истраживачке базе са три етаже од око 900 квадрата. Прву ће чинити депо за материјал, друга ће бити радни простор, а у трећој ће бити смештени археолози и туристи.

– На тај начин би заинтересовани странци могли да учествују у археолошким ископавањима, али и у радионицама за реконструкцију керамике, за израду реплика и сувенира најзначајнијих налаза или за реконструкцију стамбених објеката. Подигли бисмо и пластенике за узгајање хране органског порекла, који би доносили приходе. Центар би требало да има и важну еколошку димензију, јер би био уређен Дреновачки поток, који пролази кроз локалитет, а који представља депонију смећа. Уз аутопут ћемо направити и објекат у који могу да сврате туристи – додаје Перић.

У другој фази требало би да буде саграђен хотел, а у трећој музеј за излагање материјала са археолошких ископавања. То значи да пројекат има вишедеценијску перспективу. Генерације и генерације ће имати шта да раде и на локалитетима „Мотел Слатина” и „Супска” код Ћуприје.

– С обзиром на број налазишта и континуирани развој, очито је да се у средњем Поморављу налазио центар за неолитизацију централног Балкана. Једну групу налазишта чине старија неолитска насеља, сконцентрисана у долини реке Белице, која су битисала неколико стотина година, чије се становништво, углавном, бавило полуномадским сточарством. Другу групу чине насеља у којима је земљорадња била заступљенија, док бројне кости дивљих животиња и риба сведоче да су лов и риболов били прилично заступљени. О интензивној земљорадњи говоре жрвљеви и остаци угљенисаних житарица у силосима, прецизира Перић за „Политику”.

Према његовим речима, друга група насеља трајала су од 5.400 година до краја 5. миленијума пре нове ере, а у „Дреновцу” су пронађени и остаци старијег неолита, који датирају од 6.200 до 5.900 година пре нове ере. „Дреновац” је и занимљив због тога што су геомагнетна снимања показала да захвата више од 60 хектара, а да културни слој допире до седам метара с најмање пет хоризоната становања из времена винчерске културе и један из периода старијег неолита.

----------------------------------------------

Међународни пројекат

На „Дреновцу” се може очекивати и до 1.500 објеката, што значи да је у насељу могло да живи и више од 2.500 људи. Због тога смо са немачким археолошким институтом конкурисали код Европске уније са пројектом „Дреновац – неолитски мегалополиси”, који би подразумевао паралелна истраживања на Пиринијском полуострву, у Србији и у Молдавији. Пратили бисмо живот у тим насељима и видели због чега се њима угасио живот, док се истовремено на Блиском истоку из сличних насеља развијају градови. Пројекат је увршћен у осам најбољих, а да ли ћемо бити у шест, колико ће моћи да прође на конкурсу, знаћемо до краја године, каже Перић.

----------------------------------------------

Летњи камп

Археолошка радионица у „Дреновцу” почела је 2002. године, а две године касније почели су да се организују летњи археолошки кампови названи „Стална археолошка радионица Средње Поморавље у неолитизацији југоисточне Европе”. У њима је учествовало око 300 студената, од којих су 200 чинили студенти из иностранства, као и дипломирани археолози и они који су на докторским студијама. Камп је два пута посетио и професор Фридрих Лихт, директор немачког Археолошког института.