"Путник" на берзи

Туристичку агенцију "Путник" држава поново спрема на продају. Неславна епизода с оном претходном – америчкој фирми "Униворлд" и њеном власнику Срби Илићу дефинитивно је прошлост. Уговор је, као што је познато с овим купцем раскинут, а како то обично бива када се ради о лошем купцу, предузећу су остали позамашни дугови. Тренутно они се мере на девет милиона евра. Тражи се нови газда, наравно бољи од претходног, а питање је ком начину продаје ће се држава, у чији је Акцијски фонд пренето 70 одсто капитала предузећа, приволети. Дефинитивна одлука о томе још није донета, у опцији су сви већ познати модели продаје друштвене имовине, али и неки нови којих није било у време када је "Путник" продат на тендеру 2003. године.

Наиме, услед доношења Закона о преузимању предузећа прошле године сада су се стекли и услови да се "Путник" прода на берзи и то давањем понуде за преузимање, каже за наш лист Стојан Миладиновић, заступник државног капитала. Поред државе која је већински власник, 15 одсто акција имају мали акционари који тим вредносним папирима већ тргују на берзи, а 15 одсто припада Приватизационом регистру за поделу бесплатних акција грађанима који нису остварили право на акције у досадашњој приватизацији. Укупно је емитовано 741.502 акције, а почетак трговања на берзи је био у септембру 2004. године.

Од тада је вредност акција "Путника" у сталном паду, понуда је већа од тражње и могу се пазарити за 2.200 динара по комаду. Међутим, и при тако ниској цени на сајту Београдске берзе може се наћи податак да је тржишна капитализација илити тржишна вредност "Путника" 1,6 милијарди динара што износи равно 80 милиона евра. Иначе, највиша вредност коју су достигле акције овог предузећа била је у трговању децембра 2004. године када су продаване по 5.457 динара што недвосмислено указује да је у то време берзанска вредност "Путника" била још најмање двоструко већа.

Подсећања ради Срби Илићу ово туристичко предузеће продато је за 5,2 милиона долара.

"Путник", такође подсећања ради, има повелику имовину. На списку су хотели у Београду, Врњачкој Бањи, на Копаонику, пословна зграда на Теразијама, подоста пословног простора и надасве острво Свети Марко у Бококоторском заливу које је сада, због тога што Руси за некретнине на црногорском приморју нуде повелике суме, постало највреднији део имовине.

– Уколико се појави квалитетан купац с добром понудом држава ће своје акције изнети на берзу. Моје лично мишљење је да је то добар начин продаје, јер се ради о брзој приватизацији "Путника" која може да спречи даље пропадање и нагомилавање дугова. На тај начин решио би се и проблем запослених и малих акционара, а држава би добила већа средства, јер понуда за преузимање не сме ићи испод тренутне тржишне цене акција. Иначе, мој став је и да би "Путник" трабало продати као цело предузеће, не у деловима. Постоји и опција да се он прода на тендеру, Агенција за приватизацију одлуку о томе донела је 2005. године, али се окончање тог процеса, због процедуре, не може очекивати пре друге половине 2007. године – објашњава Миладиновић.

Овај заступник државног капитала у "Путнику" подсећа да је својевремено била донета и одлука о продаји острва Свети Марко ради исплате дугова, али је то стопирао Срба Илић увођењем привремених мера у которском суду. Те привремене мере су укинуте, а и 6-7 других спорова које је он покретао за забрану отуђења и располагања имовином, забрану трговања акцијама и слично правно је ван снаге.

Председник удружења малих акционара Дарко Шуковић каже да су они за брзу приватизацију и да држава мора да створи услове да се "Путник" прода најбољем понуђачу.

– "Путник", упркос свему, располаже имовином вредном више од 150 милиона евра. Ми не можемо да прихватимо квазикњиговодствене процене да острво Свети Марко вреди само 17 милиона евра у ситуацији када Руси у Црној Гори, у Режевићима 10 хектара клизишта на коме у историји никада куће није било плаћају 25 милиона евра. Акције "Путника" не смеју да буду продате за мање од 100 евра по комаду и потпуно је небитно на којој берзи то може да се постигне – Београду, Лондону, Њујорку или Москви – сматра Шуковић.

Председник Синдикалне организације Бранко Чакара каже да запослени који су у највећем броју и мањински акционари од државе очекују брзу приватизацију праћену добром инвестиционом политиком потенцијалног купца, квалитетним социјалним програмом, добром ценом за откуп акција и исплату свих заосталих плата.