"Putnik" na berzi

Turističku agenciju "Putnik" država ponovo sprema na prodaju. Neslavna epizoda s onom prethodnom – američkoj firmi "Univorld" i njenom vlasniku Srbi Iliću definitivno je prošlost. Ugovor je, kao što je poznato s ovim kupcem raskinut, a kako to obično biva kada se radi o lošem kupcu, preduzeću su ostali pozamašni dugovi. Trenutno oni se mere na devet miliona evra. Traži se novi gazda, naravno bolji od prethodnog, a pitanje je kom načinu prodaje će se država, u čiji je Akcijski fond preneto 70 odsto kapitala preduzeća, privoleti. Definitivna odluka o tome još nije doneta, u opciji su svi već poznati modeli prodaje društvene imovine, ali i neki novi kojih nije bilo u vreme kada je "Putnik" prodat na tenderu 2003. godine.

Naime, usled donošenja Zakona o preuzimanju preduzeća prošle godine sada su se stekli i uslovi da se "Putnik" proda na berzi i to davanjem ponude za preuzimanje, kaže za naš list Stojan Miladinović, zastupnik državnog kapitala. Pored države koja je većinski vlasnik, 15 odsto akcija imaju mali akcionari koji tim vrednosnim papirima već trguju na berzi, a 15 odsto pripada Privatizacionom registru za podelu besplatnih akcija građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije u dosadašnjoj privatizaciji. Ukupno je emitovano 741.502 akcije, a početak trgovanja na berzi je bio u septembru 2004. godine.

Od tada je vrednost akcija "Putnika" u stalnom padu, ponuda je veća od tražnje i mogu se pazariti za 2.200 dinara po komadu. Međutim, i pri tako niskoj ceni na sajtu Beogradske berze može se naći podatak da je tržišna kapitalizacija iliti tržišna vrednost "Putnika" 1,6 milijardi dinara što iznosi ravno 80 miliona evra. Inače, najviša vrednost koju su dostigle akcije ovog preduzeća bila je u trgovanju decembra 2004. godine kada su prodavane po 5.457 dinara što nedvosmisleno ukazuje da je u to vreme berzanska vrednost "Putnika" bila još najmanje dvostruko veća.

Podsećanja radi Srbi Iliću ovo turističko preduzeće prodato je za 5,2 miliona dolara.

"Putnik", takođe podsećanja radi, ima poveliku imovinu. Na spisku su hoteli u Beogradu, Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, poslovna zgrada na Terazijama, podosta poslovnog prostora i nadasve ostrvo Sveti Marko u Bokokotorskom zalivu koje je sada, zbog toga što Rusi za nekretnine na crnogorskom primorju nude povelike sume, postalo najvredniji deo imovine.

– Ukoliko se pojavi kvalitetan kupac s dobrom ponudom država će svoje akcije izneti na berzu. Moje lično mišljenje je da je to dobar način prodaje, jer se radi o brzoj privatizaciji "Putnika" koja može da spreči dalje propadanje i nagomilavanje dugova. Na taj način rešio bi se i problem zaposlenih i malih akcionara, a država bi dobila veća sredstva, jer ponuda za preuzimanje ne sme ići ispod trenutne tržišne cene akcija. Inače, moj stav je i da bi "Putnik" trabalo prodati kao celo preduzeće, ne u delovima. Postoji i opcija da se on proda na tenderu, Agencija za privatizaciju odluku o tome donela je 2005. godine, ali se okončanje tog procesa, zbog procedure, ne može očekivati pre druge polovine 2007. godine – objašnjava Miladinović.

Ovaj zastupnik državnog kapitala u "Putniku" podseća da je svojevremeno bila doneta i odluka o prodaji ostrva Sveti Marko radi isplate dugova, ali je to stopirao Srba Ilić uvođenjem privremenih mera u kotorskom sudu. Te privremene mere su ukinute, a i 6-7 drugih sporova koje je on pokretao za zabranu otuđenja i raspolaganja imovinom, zabranu trgovanja akcijama i slično pravno je van snage.

Predsednik udruženja malih akcionara Darko Šuković kaže da su oni za brzu privatizaciju i da država mora da stvori uslove da se "Putnik" proda najboljem ponuđaču.

– "Putnik", uprkos svemu, raspolaže imovinom vrednom više od 150 miliona evra. Mi ne možemo da prihvatimo kvaziknjigovodstvene procene da ostrvo Sveti Marko vredi samo 17 miliona evra u situaciji kada Rusi u Crnoj Gori, u Reževićima 10 hektara klizišta na kome u istoriji nikada kuće nije bilo plaćaju 25 miliona evra. Akcije "Putnika" ne smeju da budu prodate za manje od 100 evra po komadu i potpuno je nebitno na kojoj berzi to može da se postigne – Beogradu, Londonu, Njujorku ili Moskvi – smatra Šuković.

Predsednik Sindikalne organizacije Branko Čakara kaže da zaposleni koji su u najvećem broju i manjinski akcionari od države očekuju brzu privatizaciju praćenu dobrom investicionom politikom potencijalnog kupca, kvalitetnim socijalnim programom, dobrom cenom za otkup akcija i isplatu svih zaostalih plata.