Даме у седлу

Док на некој утакмици, јавном скупу или градским улицама патролира коњичка полиција, многи се пријатно изненаде нарочито када испод заштитне кациге виде плаве увојке и косу везану у реп. У чети коњаника Полицијске управе за град Београд је осам полицајки у униформи са флуоресцентним обележјима.
Једна од њих, Ирена Маричић (30), на недавно одржаном фудбалском дербију између Партизана и Црвене звезде, од разуларених навијача задобила је масницу изнад десног ока.
– У ситуацијама када лете флаше, цигле и камење нема места за панику. Страх постоји, али је позитиван. Ми смо ту због обезбеђења јавног реда и мира и зато је наш посао спој лепог и корисног – објашњава чланица коњичке репрезентације Србије, која би ускоро, кад положи државни испит, требало да постане и старешина вода.

О видику на два метра изнад земље и обиласку места која су неприступачна полицијским возилима, попут паркова и других јавних површина, сведоче и њене колегинице Јелена Гојгић (26) и Ивана Вудраговић (24), које истичу да углавном добијају лепе коментаре док језде кроз град.

– Када нас виде у центру града многи су изненађени па нам као туристичкој атракцији одушевљено прилазе да би се сликали – прича Ивана и кроз смех додаје да је због овог посла и њен момак пресрећан, јер је добио "принцезу на браон коњу".

Осим ове три даме, у улози полицајки коњаника су и Мира Раковић, Марина Симоновић, Јелена Недељковић, Лидија Алексић и Славица Паравиња, од којих су три сада на породиљском одсуству.

Редовне обавезе ових полицајки су и дежурство у штали и брига о коњима, уз будно око Зорана Живковића, заменика командира чете, одговорног за рад, обуку и извршавање задатака.

Патроле коњичке полиције Београђани могу видети на Ади Циганлији, Кошутњаку, Ушћу, Блоковима 45, 70 и 70а у Новом Београду, а ускоро се враћају на вечерња дежурства на Калемегдан.

У Њујорку коњичких полицајаца има на сваком кораку, у свако доба дана. Према речима Драгана Новковића, полицијског саветника, београдска чета коњаника поседује издресиране коње за различите задатке и патролирање градским улицама, као и за обезбеђење фудбалских утакмица и других јавних скупова.

– Када сам боравио у Ослу, видео сам да не заостајемо много за нашим колегама када је у питању рад, али је потребно више улагања и подршка локалне самоуправе и града, јер постојимо ради безбедности и сигурности самих грађана – каже Новковић.

Од 1947. године, у оквиру бригаде постоји и коњички клуб "Полицајац", са најстаријим стажом у старој Југославији. Новковић објашњава да овај клуб посећују деца свих узраста као и да су захваљујући дружењу са коњима деца неких колега заволела ове племените животиње.