Живановић ослобођен оптужби за ратни злочин

Ми­лен­ко Жи­ва­но­вић, бив­ши ко­ман­дант Дрин­ског кор­пу­са Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске (ВРС), прав­но­сна­жно је осло­бо­ђен оп­ту­жби да је од 1992. до 1995. го­ди­не, за вре­ме ра­та на под­руч­ју Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, по­чи­нио рат­ни зло­чин про­тив ци­вил­ног ста­нов­ни­штва, од­но­сно на­ре­дио при­сил­но пре­се­ља­ва­ње ста­нов­ни­штва му­сли­ма­ско-бо­шњач­ке на­ци­о­нал­но­сти у Сре­бре­ни­ци.

Апе­ла­ци­о­ни суд у Бе­о­гра­ду, на­и­ме, по­твр­дио је пр­во­сте­пе­ну пре­су­ду Оде­ље­ња за рат­не зло­чи­не Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду ко­јом је Жи­ва­но­вић осло­бо­ђен од­го­вор­но­сти за по­ме­ну­то кри­вич­но де­ло.

Оп­ту­жни­цом Ту­жи­ла­штва за рат­не зло­чи­не, окри­вље­ном се на те­рет ста­вља­ло да је, нај­пре као пу­ков­ник, а ка­сни­је као ге­не­рал-ма­јор и ко­ман­дант Дрин­ског кор­пу­са, 24. но­вем­бра 1992. го­ди­не на­ре­дио ко­ман­ди Звор­нич­ке ла­ке пе­ша­ди­је „да се не­при­ја­те­љу на­не­су што ве­ћи гу­би­ци, да се раз­би­је или при­си­ли на пре­да­ју, а му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво при­си­ли да на­пу­сти Цер­ске, Же­пе, Сре­бре­ни­це и Го­ра­жде”.

Та­ко­ђе, био је оп­ту­жен и да је 20. мар­та 1995. го­ди­не на­ре­дио да се „сва­ко­днев­ним план­ским и осми­шље­ним бор­бе­ним ак­тив­но­сти­ма ство­ре усло­ви то­тал­не не­си­гур­но­сти, не­под­но­шљи­во­сти и бес­пер­спек­тив­но­сти да­љег оп­стан­ка и жи­во­та ме­шта­на у Сре­бре­ни­ци и Же­пи”.

– Окри­вље­ном се ста­вља на те­рет и да је 12. ју­ла 1995. го­ди­не на­ре­дио да се обез­бе­ди 50 ауто­бу­са за ева­ку­а­ци­ју ста­нов­ни­штва из ен­кла­ве Сре­бре­ни­це и за то за­тра­жио да се до­дат­но одо­бри ко­ри­шће­ње 12.000 го­ри­ва, а по­том и да је дан ка­сни­је из­дао упо­зо­ре­ње да је му­сли­ма­ни­ма у Же­пи по­ста­вљен ул­ти­ма­тум да до 11 са­ти до­ђу на са­ста­нак и да ће се, уко­ли­ко не при­хва­те по­зив за исе­ље­ње, на­ста­ви­ти са бор­бе­ним деј­стви­ма – на­во­ди се у оп­ту­жни­ци про­тив Жи­ва­но­ви­ћа, а по­том до­да­је да се „за­шти­ће­на зо­на Сре­бре­ни­ца на­ла­зи­ла у зо­ни од­го­вор­но­сти Дрин­ског кор­пу­са и да је са овог под­руч­ја 12. и 13. ју­ла 1995. го­ди­не при­сил­но пре­се­ље­но ви­ше хи­ља­да бо­шња­ка, углав­ном же­на, де­це и ста­рих”.

У обра­зло­же­њу од­лу­ке Апе­ла­ци­о­ног су­да ко­јом се бив­ши ко­ман­дант Дрин­ског кор­пу­са ВРС прав­но­сна­жно осло­ба­ђа оп­ту­жби за рат­ни зло­чин про­тив ци­вил­ног ста­нов­ни­штва, на­во­ди се да ту­жи­ла­штво су­ду ни­је до­ста­ви­ло ни­је­дан до­каз на осно­ву ко­јег би се мо­гло утвр­ди­ти да је од по­чет­ка ра­та у БиХ до 11. ју­ла 1995. го­ди­не би­ло при­сил­ног пре­се­ља­ва­ња му­сли­ман­ског ци­вил­ног ста­нов­ни­штва са под­руч­ја Сре­бре­ни­це, ни­ти да је окри­вље­ни Жив­ко­вић пред­у­зи­мао би­ло ко­је рад­ње ко­ји­ма је уче­ство­вао у то­ме. Та­ко­ђе, ове рад­ње, за­кљу­чу­је дру­го­сте­пе­ни суд, ни­су опи­са­не у оп­ту­жном ак­ту.

– Пр­во­сте­пе­ни суд је на осно­ву из­ве­де­них до­ка­за на не­сум­њив на­чин утвр­дио да ни­је­дан од за­да­та­ка ко­је је окри­вље­ни Жи­ва­но­вић из­дао пот­чи­ње­ни­ма ни­је био усме­рен да при­сил­но пре­се­ља­ва­ње ци­вил­ног ста­нов­ни­штва из за­шти­ће­не зо­не Сре­бре­ни­ца, не­го да су то би­ли за­да­ци ко­јим се, пре све­га, на­ре­ђу­ју од­брам­бе­на деј­ства у ци­љу осло­бо­ђе­ња по­ме­ну­те те­ри­то­ри­је – за­кљу­чио је, по­ред оста­лог, Апе­ла­ци­о­ни суд у Бе­о­гра­ду.