Борба за право првенства у влади

Сваки почетак је тежак, поготово у српским коалиционим владама, које, бар на почетку мандата, не могу да прођу без већих или мањих „разлика у мишљењима” појединих њених чланова. „Сезону” у влади Ивице Дачића отворили су министри из СПС-а и напредњачке коалиције Милутин Мркоњић и Велимир Илић. Придружили су им се министарка енергетике Зорана Михајловић и директор „Србијагаса” Душан Бајатовић.

С обзиром на то да су у питању оптужбе за непостојање одговарајуће документације за радове на коридорима 10 и 11 што Илић ставља на душу Мркоњићу као и о томе да ли би требало подићи цену гаса и ко је крив за дугове ЈП „Србијагас”, рекло би се да су размирице искључиво професионалног карактера. Или је ипак реч о класичном политичком „препуцавању” или можда о одмеравању снага напредњака и социјалиста око тога ко је „главнији” у влади?

Посматрачи политичких прилика оцењују да има свега помало, али да је главни узрок испипавање јачине оног другог.

Уз опаску да је све то било очекивано и да је природно и нормално у једној овако „неприродно састављеној комбинацији где неко ко има 10-15 одсто гласова има премијера, а неко ко има 24 одсто има заменика премијера”, Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, оцењује да је реч о преиспитивању снага и на политичком и на експертском нивоу.

„Али то није нешто што би у овом тренутку иоле озбиљније могло да утиче на рад владе. То су чарке где се одмерава и снага и знање, да се види ко је ту јачи, ко је боље упућен у ствари, ко је већи експерт у појединим стварима, које главни у влади”, сматра Прибићевић.

Политички аналитичар Бранко Радун се слаже да ово преиспитивање снага за сада не угрожава рад владе. Како каже, обе странке су амбициозне, али ипак делује да је СНС у нешто јачој позицији јер има већи број министара. Међутим, ни СПС не жели да буде превише попустљив, нарочито што социјалисти имају четири године искуства у власти па се сад осећају као на „домаћем терену”.

Уз подсећање да је реч о странкама које су и пре уласка у заједничку владу размењивале оштре критичке стреле и да до сада нису међусобно сарађивали, Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, истиче да ово што се дешава обично долази после „меденог месеца”. 

„Медени месец је кад добијете већину, формирате владу и направите неку врсту споразума који представља списак жеља који би ви да реализујете и које народ воли да чује. Питање је, међутим, колико су та обећања компатибилна. И онда долази до пуцања између партнера јер сада мора да се води једна кохерентна политика. У том контексту почињу приче које се баве ресорима, доменима, превластима. Ова влада је у великој мери направљена са ресорима који су међусобно конкурентни”, оцењује Стојиљковић и каже да је додатни проблем што се показује и да главну улогу играју спољни играчи, а то су представници ЕУ и међународних финансијских институција.

Да ли ће рад владе у будућем периоду бити поремећен зависи ипак од неких других ствари, иако се и даље могу очекивати оваква „препуцавања” међу неким њеним члановима, сматрају и Радун и Прибићевић. 

„Код нас се некако уобичајило последњих десетак година да се чланови владе мало препуцавају, критикују једни једни друге (сетимо се односа Цветковића и Динкића), али се то увек у принципу смири. Озбиљност њихових односа диктираће неки спољни услови, спољна искушења као што је стање у буџету, дугови, социјална ситуација, питање Косова. То може да буде неки генератор кризе у влади”, истиче Радун.

И Прибићевић оцењује да би сличних размирица могло бити и између два главна човека у влади – премијера Дачића и првог потпредседника Александра Вучића. И то је опет, како додаје, некако и нормално зато што је Вучић „далеко најјачи члан те владе, а премијер је из друге странке и сасвим сигурно ће се то право првенства готово стално отварати”.

„Е сад, те ’размирице’ појединих чланова владе се могу толерисати до одређеног нивоа. Уколико оне пређу одређени ниво, онда свакако могу довести до љуљања читавог концепта и владе, што исто није искључено да се деси онда када ситуација буде знатно компликованија. А то ће бити крајем јесени – почетком зиме, када се постави питање плата и пензија, грејања, дугова и кад, као шлаг на торту, дође Косово”, наводи Прибићевић.

Стојиљковић сматра да је рано за прогнозу ко би могао уз оне који се сада „истичу” још да буде реметилачки фактор. Сукоби ће се, како каже, повремено „пеглати” и све ће зависити од тога колико ће успети да се води једна усаглашена политика.

„За сада, то је политика у којој нема много поверења, али има много интереса као што је то обично у политици. Дачић је добио премијерско место, али овим аранжманом поделе власти напредњаци су задржали могућност вета и то је сложени паралелограм. Док се они мало не уиграју и док не видимо за прва два-три месеца владе колико ће бити јединствени и ко ће и у којој мери на њу утицати, овакве ствари ће бити нешто чиме ће се забављати јавност”, оцењује Стојиљковић.

Према његовим речима захвалност СНС-а социјалистима који су изабрали њих, а не демократе, ипак има границе. Напредњаци, каже, неће бити фикус у влади јер су већинска странка, али и СПС је у ситуацији да има ту неку вето моћ. Ту је и Млађан Динкић који је већ неколико пута излазио из влада и доводио до пада парламентарне већине.