Фудбалери Србије без голова против Ираца

Ирци су одлично одглумили Шкоте нашег првог ривала у квалификацијама за Светско првенство и боље него што смо очекивали. Трапатонијеви изабраници, који су у Београд стигли са ореолом екипе која је била учесник овогодишње смотре најбољих европских репрезентација у Пољској и Украјини потврдили су класу у највећем делу били равноправан ривал Србији. Михајловићев деби пред малобројним домаћим навијачима био је половичан: изостао је жељени резултат пчобеда која би улила самопоуздање пред пут у Шкотску, али, ни ми нисмо играли са најјачим афдутима, као да је селектгор нешто сакрио...

Србија ће у септембру у квалификацијама играти против клубова са Острва, најпре са Шкотском а потом и Велсом и због тога је пријатељски меч са Ирцима био од непроцењивог значаја и за селектора и за играче јер чека ће их противници који гаје сличан стил игре. Након почетне иницијативе наше репрезентације Ирци су кренули нешто одлучније ка голу Стојковића иако је Волтерс био усамљен у нападу гостију. Са друге стране Србија је истрчала са тројицом нападача, са младим Настасићем у најужој одбрани и Звездиним тинејџером Мијаиловићем. Потпуно другачији тим и формација у односу на оне мечеве од пре два месеца.

Шарени састав Ираца, без неколико главних звезда, играча који су овог лета били окосница тима на шампионату Европе, имао је маргиналну улогу у највећем делу првог полувремена са тек повременим излетима у нападу, повременим центаршутевима из угла, тек да се наши фудбалери навикну на оно што их тек очекује као прави изазов у Глазгову 8. септембра.

Два пута је Коларов са велике удаљености опробао шут, оба пута голман Ираца је добро интервенисао. Наша најужа одбрана није исказала најбољу сигурност, било је и грешака и нетачних пасова, али, биће боље, надамо се када треба.

Искусни тренерски маг Ђовани Трапатонији је од Ираца начинио играче којима није тешко да се за тили час преорјентишу из једног, типично острвског стила игре до потпуно другачијег, у коме доминира фина комбинаторика. Стојковић је у 30. минуту добио снажан аплауз након добре интервенције. Ирци су добро сконцентрисали своје снаге испред гола па су наши нападачи били принуђени да атакују и са великих даљина, где су углавном имали мале шансе. Показало се управо у овој утакмици да наша репрезентација, бар против екипа са Острва, не треба по сваку цену да градимо игру на центаршутевима, јер Ирци су ту као и Шкоти и Велшани, доминантни. Наша орјентација треба више да буде усмерена на фину пас игру на оно где заправо имамо шансу. Први део игре игре протекао је без узбуђења, заправо, без праве гол прилике, па су с правом очекивања у наставку била много већа.

Михајловић се определио да у другом полувремену шансу пружи Максимовићу и Лазару Марковићу, уместо Бишевца и Лекића док је Трапатони извео исту једанаесторицу. Малобројна публика која се у највећем делу меча понашала као да је дошла на позориштну представу, могла је бити и далеко агресивнија и грлатија. Могла је на другачији начин да подржи играче који су овом утакмицом практично започели нови пут који води ка Бразилу.

Мекгеди је у 56. минуту пошто је Ирска извела брзи контранапад покушао да озбиљније угрози Стојковића, била је то типична акција гостију у коме су главни нападачи измењали позиције, збунили нашу одбрану, срећом без завршног ударца ка голу Србије. Покушали су Тошић и Коларов да узврате истом мером по левој страни али сем новог корнера Србија није добила ништа више а та акција је обећавала бар мало више узбуђења. Ирци су извели најјачу одбрану чија постава углавмном игра у Премијер лиги. Искусни Ошеа је играо у Манчестер Јунајтеду а сада је стуб Сандерленда, прави командант одбране.  

Србија је била најближа голу у 71. минуту када је Кузмановић сјајно шутирао из слободног ударца, али ирски голман се није дао преварити. Тек тада је публика здруженим снагама дала значајнију подршку са трибина као да је осетила да је дошао тренутак да гости капитулирају. Стезао се обруч око њиховог гола, наша репрезентација је успоставила потпуну доминацију, додуше, фалио је завршни ударац, гол који би пробудио наду...

Стадион: Маракана.- Гледалаца: близу 5.000.-              Судија: Александру Тудор (Румунија).- Жути картон: Бишевац (Србија), Вилан (Ирска)

Србија: Стојковић 7, Ивановић6,5, Бишевац 7 (од 46. Максимовић 6), Настасић 6, Коларов 6,5, Мијаиловић 6 (од 64. Нинковић 6,5), Кузмановић 6 (од 82. Баста -), Игњовски 6,5, Тадић 6 (од 64. Ђуричић 6), Тошић 6,5 (од 80. Томић -), Лекић 6 (од 46. Марковић 7).

Република Ирска: Вествуд 6, Мекшен 6, Ошеа 7, Одеа 5,5, Кели 6, Мекгеди 7 (од 79. Колеман -), Мекарти 6,5, Вилан 6 (од 60. Грин -), Мкелан 6 (од 69. Киог -), Кокс 6, Волтерс 6,5 (од 79. Оброн -).

--------------------------------

Михајловић: Имамо проблем са нападом

Синиша Михајловић је признао да ће један од горућих проблема Србије у предстојећим квалификацијама бити игра у нападу и да имамо добру одбрану и солидан средњи ред. Ипак селектор није био превише забринут после ремија са Ирцима.

– Била је то добра провера у којој смо могли да видимо наше тренутне могућности. Треба имати у виду чињеницу да смо извршили смену генерација, да смо на почетку стварања новог тима и сматрам да смо на добром путу. Стојковић је добро бранио, а када будемо имали добре резултате биће и много више навијача на трибинама, казао је наш селектор.

Са друге стране Трапатони је бираним речима говорио о утакмици и противнику нагласивши да је дуг процес до стварања доброг тима.

– Свидела ми се самоувереност Србије, познајем вашу репрезентацију и, мислим да имате добру селекцију играча, младих и перспективних и потребна вам је још већа самоувереност. Са друге стране верујем да ће и моја репрезентација спремно дочекати квалификације.

--------------------------------

Зашто звиждуци Стојковићу?

Малобројни навијачи на северној трибини нашег највећег стадиона тамо где су били груписано углавном сипатизери Звезде сваки пут када је лопта долазила до нашег чувара мреже ладимира Стојковића звиждали су му, чиме су практично ставили до знања да му још увек нису опростили прелазак у редове љутог ривала. Зашто звиждуци, није било ни место ни време за тако нешто а Стојковић је само потврдио да је у овом моменту наш најспремнији чувар мреже, ни једног момента се није дао збунити.