Кључа "босански лонац"

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 6. марта – Уместо да после пресуде Међународног суда правде крене путем помирења, пре свега Срба и Бошњака, Босна и Херцеговина се упутила у супротном правцу. До бошњачке политичке и интелектуалне елите као да није допрло извињење за злочин у Сребреници, које је, у своје име и име руководства Републике Српске жртвама и њиховим сродницима упутио премијер Милорад Додик.
Ни Додикова најава да ће Влада РС формирати институт за проучавање геноцида чије ће седиште бити у Сребреници није омекшало тврде ставове и изјаве Хариса Силајџића, Сулејмана Тихића, Бакира Изетбеговића, Сакиба Софтића, Смаила Чекића... Супротан ефекат од очекиваног изазвале су и речи високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шварца Шилинга.

На изјаве из Сарајева да се мора променити унутрашње уређење БиХ, то ће рећи укинути РС, Шилинг је одговорио: "Република Српска је створена потписивањем Мировног споразума у Дејтону и то нема ништа заједничко са овим питањем.... Међународна заједница је знала каква је била ситуација пре Дејтона, у јулу, августу или септембру 1995. године". Шилингу је узвратио Форум парламентараца БиХ "да нема потребе да понавља реченице руководства РС".

Од 26. фебруара, када је пресудом Међународног суда правде Србија ослобођена оптужбе да је починила, планирала и саучествовала у геноциду у БиХ, кључању "босанског лонца" највише је допринео бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић. Није га смирило ни то што је Канцеларија високог представника – реагујући на његову изјаву да је "Европи ближи великосрпски фашизам него демократија Бошњака у БиХ" – саопштила да је таква "запаљујућа реторика већ предуго несрећа за ову земљу" и да "одбацивање пресуде и критиковање Суда није никоме од помоћи".

Силајџић је јуче саопштио да треба "истрајати на постепеној успостави уставног уређења које ће у потпуности анулирати резултате геноцида", што ће рећи укинути РС. Он и даље тврди да за ратне злочине, рачунајући и онај у Сребреници, нису криви појединци него "РС као правно лице", што по њему "знатно проширује" питање одговорности. Поред тога што тражи "преваспитање" српског народа, поготово младих, Силајџић захтева и посебан статус не само за Сребреницу него и "за остале општине у источној Босни, из којих потичу жртве геноцида".

Слично говори и председник Странке демократске акције Сулејман Тихић: "Причу о неким индивидуалним одговорностима нико више не може прихватити". Потпредседник СДА Бакир Изетбеговић је изјавио да се "са новом енергијом мора кренути у поништавање резултата агресије и геноцида".

Агент БиХ Сакиб Софтић оптужује Међународни суд правде, јер су судије разматрале "само оне чињенице и документе који су поткрепили унапред осмишљену пресуду". Он је рекао да би пресуда – када би се нашла пред другостепеним судом неког од кантона у Федерацији БиХ – "пала већ у лифту". За директора Института за истраживање ратних злочина др Смаила Чекића "пресуда одише мржњом према жртви, као да аутор жали што жртва није истребљена потпуно, а не делимично". Огласио се и специјални координатор Пакта за стабилност Ерхард Бусек. Он је рекао да је "пресуда политичка".

Боро Марић

-----------------------------------------------------------

Чија је реч "старија"

По мишљењу Међународног суда правде, нема доказа да је паравојна јединица "Шкорпиони" починила злочин у Босни и Херцеговини по налогу Београда. Хоће ли то помоћи одбрани Јовице Станишића, бившег шефа Државне безбедности Србије, и Франка Симатовића, некадашњег команданта Јединице за специјалне операције, којима је тужилаштво Хашког трибунала ставило на терет злочине "Шкорпиона" у нападу на заштићене енклаве Сребреницу и Жепу? То се за сада поуздано не зна. Трибунал, наиме, утврђује индивидуалну кривичну одговорност, а Међународни суд правде решава спорове међу државама. Но, видео-снимак убиства муслиманских младића у Трнову крај Сарајева, који је изазвао праву експлозију осуда у домаћој и међународног јавности када је приказан на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу (снимак је Трибуналу доставила председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић), био је један од аргумената босанскохерцеговачког правног тима у тужби против Србије у Међународном суду правде у Хагу.

Како за "Политику" каже Саша Обрадовић, члан нашег правног тима у спору за геноцид, Београд је у своју одбрану изнео да се припадницима "Шкорпиона" у Београду суди, и да нема никаквих доказа да су та лица била у саставу званичних органа бивше СРЈ, што је у пресуди и прихваћено. По његовој оцени, пресуда Међународног суда правде могла би да помогне одбрани Станишића и Симатовића, али и у одбрани генерала Момчила Перишића. Логика је следећа: ако је Међународни суд правде доказао да Војска Југославије није контролисала Војску Републике Српске, односно да помоћ коју је Војска Југославије пружала Војсци Републике Српске није била довољна да се заснује одговорност државе, онда се може поставити питање да ли се уопште може говорити о Перишићевој индивидуалној одговорности. Професор Тибор Варади, правни саветник нашег тима пред Међународним судом правде у спору БиХ против Србије, каже да између ова два сасвим одвојена суда нема никакве хијерархије, али да је пресуда Међународног суда правде - меродавна и на њу у трибуналу могу да се позову адвокати одбране. И шеф нашег правног тима др Радослав Стојановић сматра да Хашки трибунал не може да се оглуши о оно што је изречено у пресуди Међународног суда правде. Професор Варади додаје и да би пресуда Међународног суда правде, која ослобађа Србију оптужби за геноцид, вероватно ишла у прилог и Слободану Милошевићу, који је у Хашком трибуналу био оптужен да је "планирао, наредио и извршио геноцид у Босни и Херцеговини".