Ključa "bosanski lonac"

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 6. marta – Umesto da posle presude Međunarodnog suda pravde krene putem pomirenja, pre svega Srba i Bošnjaka, Bosna i Hercegovina se uputila u suprotnom pravcu. Do bošnjačke političke i intelektualne elite kao da nije doprlo izvinjenje za zločin u Srebrenici, koje je, u svoje ime i ime rukovodstva Republike Srpske žrtvama i njihovim srodnicima uputio premijer Milorad Dodik.
Ni Dodikova najava da će Vlada RS formirati institut za proučavanje genocida čije će sedište biti u Srebrenici nije omekšalo tvrde stavove i izjave Harisa Silajdžića, Sulejmana Tihića, Bakira Izetbegovića, Sakiba Softića, Smaila Čekića... Suprotan efekat od očekivanog izazvale su i reči visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Švarca Šilinga.

Na izjave iz Sarajeva da se mora promeniti unutrašnje uređenje BiH, to će reći ukinuti RS, Šiling je odgovorio: "Republika Srpska je stvorena potpisivanjem Mirovnog sporazuma u Dejtonu i to nema ništa zajedničko sa ovim pitanjem.... Međunarodna zajednica je znala kakva je bila situacija pre Dejtona, u julu, avgustu ili septembru 1995. godine". Šilingu je uzvratio Forum parlamentaraca BiH "da nema potrebe da ponavlja rečenice rukovodstva RS".

Od 26. februara, kada je presudom Međunarodnog suda pravde Srbija oslobođena optužbe da je počinila, planirala i saučestvovala u genocidu u BiH, ključanju "bosanskog lonca" najviše je doprineo bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić. Nije ga smirilo ni to što je Kancelarija visokog predstavnika – reagujući na njegovu izjavu da je "Evropi bliži velikosrpski fašizam nego demokratija Bošnjaka u BiH" – saopštila da je takva "zapaljujuća retorika već predugo nesreća za ovu zemlju" i da "odbacivanje presude i kritikovanje Suda nije nikome od pomoći".

Silajdžić je juče saopštio da treba "istrajati na postepenoj uspostavi ustavnog uređenja koje će u potpunosti anulirati rezultate genocida", što će reći ukinuti RS. On i dalje tvrdi da za ratne zločine, računajući i onaj u Srebrenici, nisu krivi pojedinci nego "RS kao pravno lice", što po njemu "znatno proširuje" pitanje odgovornosti. Pored toga što traži "prevaspitanje" srpskog naroda, pogotovo mladih, Silajdžić zahteva i poseban status ne samo za Srebrenicu nego i "za ostale opštine u istočnoj Bosni, iz kojih potiču žrtve genocida".

Slično govori i predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić: "Priču o nekim individualnim odgovornostima niko više ne može prihvatiti". Potpredsednik SDA Bakir Izetbegović je izjavio da se "sa novom energijom mora krenuti u poništavanje rezultata agresije i genocida".

Agent BiH Sakib Softić optužuje Međunarodni sud pravde, jer su sudije razmatrale "samo one činjenice i dokumente koji su potkrepili unapred osmišljenu presudu". On je rekao da bi presuda – kada bi se našla pred drugostepenim sudom nekog od kantona u Federaciji BiH – "pala već u liftu". Za direktora Instituta za istraživanje ratnih zločina dr Smaila Čekića "presuda odiše mržnjom prema žrtvi, kao da autor žali što žrtva nije istrebljena potpuno, a ne delimično". Oglasio se i specijalni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek. On je rekao da je "presuda politička".

Boro Marić

-----------------------------------------------------------

Čija je reč "starija"

Po mišljenju Međunarodnog suda pravde, nema dokaza da je paravojna jedinica "Škorpioni" počinila zločin u Bosni i Hercegovini po nalogu Beograda. Hoće li to pomoći odbrani Jovice Stanišića, bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije, i Franka Simatovića, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, kojima je tužilaštvo Haškog tribunala stavilo na teret zločine "Škorpiona" u napadu na zaštićene enklave Srebrenicu i Žepu? To se za sada pouzdano ne zna. Tribunal, naime, utvrđuje individualnu krivičnu odgovornost, a Međunarodni sud pravde rešava sporove među državama. No, video-snimak ubistva muslimanskih mladića u Trnovu kraj Sarajeva, koji je izazvao pravu eksploziju osuda u domaćoj i međunarodnog javnosti kada je prikazan na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu (snimak je Tribunalu dostavila predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić), bio je jedan od argumenata bosanskohercegovačkog pravnog tima u tužbi protiv Srbije u Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Kako za "Politiku" kaže Saša Obradović, član našeg pravnog tima u sporu za genocid, Beograd je u svoju odbranu izneo da se pripadnicima "Škorpiona" u Beogradu sudi, i da nema nikakvih dokaza da su ta lica bila u sastavu zvaničnih organa bivše SRJ, što je u presudi i prihvaćeno. Po njegovoj oceni, presuda Međunarodnog suda pravde mogla bi da pomogne odbrani Stanišića i Simatovića, ali i u odbrani generala Momčila Perišića. Logika je sledeća: ako je Međunarodni sud pravde dokazao da Vojska Jugoslavije nije kontrolisala Vojsku Republike Srpske, odnosno da pomoć koju je Vojska Jugoslavije pružala Vojsci Republike Srpske nije bila dovoljna da se zasnuje odgovornost države, onda se može postaviti pitanje da li se uopšte može govoriti o Perišićevoj individualnoj odgovornosti. Profesor Tibor Varadi, pravni savetnik našeg tima pred Međunarodnim sudom pravde u sporu BiH protiv Srbije, kaže da između ova dva sasvim odvojena suda nema nikakve hijerarhije, ali da je presuda Međunarodnog suda pravde - merodavna i na nju u tribunalu mogu da se pozovu advokati odbrane. I šef našeg pravnog tima dr Radoslav Stojanović smatra da Haški tribunal ne može da se ogluši o ono što je izrečeno u presudi Međunarodnog suda pravde. Profesor Varadi dodaje i da bi presuda Međunarodnog suda pravde, koja oslobađa Srbiju optužbi za genocid, verovatno išla u prilog i Slobodanu Miloševiću, koji je u Haškom tribunalu bio optužen da je "planirao, naredio i izvršio genocid u Bosni i Hercegovini".