Весли Кларк без репризе у Хагу

Бивши командант НАТО Весли Кларк неће сведочити на суђењу шесторици некадашњих званичника Србије и СРЈ, оптуженим за злочине на Косову, пошто судско веће Хашког трибунала није одобрило услове које су САД затражиле за Кларков исказ. Веће председавајућег Ијана Бономија закључило је, како јавља Бета, да би примена услова које тражи Вашингтон, укључујући ограничење унакрсног испитивања сведока, била нефер према одбрани оптужених што би могло бацити сенку на правичност процеса.

"Од суштинске је важности да суђење не само буде правично, него и да буде виђено као такво... Сваки неутрални заинтересовани посматрач морао би да као неправично види суђење у којем једна од страна у сукобу инсистира да контролише унакрсно испитивање свог држављанина, који је у конфликту командовао њеним снагама, на суђењу оптуженима друге стране", назначиле су судије у одлуци.

Оптужени би, према већу, тиме били "лишени пуног права да се супротставе сведоку који сведочи против њих". Унапред ограничити унакрсно испитивање сведока било би не само "непотребно", него и "нефер према одбрани".

Тужилаштво је најавило да ће се на ту одлуку жалити.

САД су, у складу са једним од правила Трибунала, тражиле да Кларк сведочи под истим условима као на суђењу Слободану Милошевићу, крајем 2003. године. Он је тада сведочио иза затворених врата у присуству два представника америчке администрације, а транскрипт и снимак сведочења објављени су накнадно, пошто су их Американци прегледали и одобрили.

Како јавља агенција Бета, главно и унакрсно испитивање генерала Кларка било је ограничено на теме које је одредио Вашингтон, због чега Милошевићу није било дозвољено да сведока унакрсно испитује о рату на Косову.

Веће судије Бономија је одбило захтев Тужилаштва да Кларк под тим условима сведочи и на текућем суђењу бившем председнику Србије Милану Милутиновићу и петорици кооптужених.

Судије су уважиле и аргумент одбране да је Кларк многе информације које би САД могле сматрати осетљивим за своју националну безбедност већ изнео у јавност, у својој књизи о НАТО бомбардовању Србије и наступима у медијима.

Пошто је Кларк био командант НАТО, председнички кандидат и сведок на суђењу Милошевићу, "став судског већа је да је он савршено способан да се бави тешким и осетљивим питањима постављеним током унакрсног испитивања", закључује се у Бетиној вести.

Генерал Кларк је, иначе сведочећи на суђењу бившем југословенском председнику тврдио да је Милошевић знао за план да се почини масакр у Сребреници. Међутим, у пресуди Међународног суда правде се Београд аболира од одговорности за оно што се десило у Сребреници јер је суд на основу изнетих доказа утврдио да Милошевић није знао за намеру Војске Републике Српске и генерала Ратка Младића. Тиме је његово сведочење одбачено као доказ геноцидне намере Београда.

Кларково сведочење је представљало потпуни изузетак у односу на сва друга сведочења на Милошевићевом процесу. Кларк је примао телефонске позиве за време сведочења (у једном моменту је чак изашао из суднице да прими факс), а држао је и конференције за штампу у паузама сведочења, иако је сваки контакт са медијима за сведоке строго забрањен правилима суда. "Њујорк тајмс" објавио је срж његовог сведочења истог дана, иако је за све друге медије важило да морају да чекају да америчка влада одобри објављивање транскрипта. У то време Кларк је био кандидат за председника САД и понашао се као да води изборну кампању директно из Хага. Планове о  великом публицитету му је донекле пореметило хватање Садама Хусеина, када је Си-Ен-Ен нагло изгубио интересовање за Кларков наступ на суду и појављивање на травњаку испред суднице у паузама сведочења, и окренуо се вестима из Ирака.