Њујорк против седам светских банака

Држава Њујорк отворила је ове седмице јединствену истрагу о могућим катализаторима текуће глобалне финансијске кризе, инициране крахом америчког хипотекарног тржишта августа 2007. године на Волстриту. Мимо уобичајене праксе, државни повереник за финансијске послове Бенџамин Ловски оптужио је у понедељак америчку филијалу британске банке Стандард Чартер „да је у периоду 2001–2011. године „пребацивала милионске суме за рачун клијената у Ирану”. Ловски је јавно отворио овај случај, без претходног обавештавања федералних власти САД, али и без иначе уобичајеног упозорења банци чије је пословање под истрагом.

Напетост између финансијских центара на северним обалама Атлантика од тог тренутка само расте. Оптужба из Њујорка истог дана оборила је вредност акција Стандард Чартер банке читавих 26 одсто. У уторак, чувена британска банка брже-боље платила је каси државе Њујорк казну од 340 милиона америчких долара само да се „случај Иран” затвори.

У среду, државни  тужилац Њујорка Ерик Шнајдерман послао је судски позив представницима седам водећих светских банака да обелодане сву документацију о креирању кључне глобалне каматне стопе („либор”) у периоду 2005–2009. године.

У жижи интересовања истраге у Њујорку су сви имејлови и преписке који су у том петогодишњем периоду међу собом размењивали највиши званичници америчких банака Џеј Пи Морган и Чејс, швајцарске УБС, британских банака Барклејз, Ројал банк оф Скотланд и HSBC и немачке Дојче банке.

Да ли су водећи менаџери седам међу најјачим светским банкама редовно штимовали камате по којима су између себе, али и другима, позајмљивали новац у предигри и врхунцу најтеже глобалне финансијске кризе од Другог светског рата? Одговор на ту дилему животно интересује америчко јавно мњење.

Најмање 900.000 још ненаплаћених америчких кредита на хипотекарном тржишту, 70 одсто америчког терминског тржишта, већина пословања сложеним „своповима”... индексирани су либором. Камате на студентске кредите, задуживања по платним картицама, позајмице мале привреде, пласмани инвестиционих фондова, куповина краткорочних обвезница... тржиште тешко 340 билиона америчких долара широм света годинама је директно зависило од приватног договора најјачих банака – за које се до случаја „Барклиз” – веровало да поштено договарају по којој цени позајмљују другима средства.

Након што је Барклиз летос признао да је штимовао своје процене колико вреди новац којим та банка свакодневно улази на глобално кредитно тржиште, широм света почела је да расте сумња у правило либора, установљено иначе осамдесетих година прошлог века. Више од 20 банака и брокерских агенција већ је под истрагом од Волстрита до Токија.

„Држава и нација платиле су превелику цену за траљави надзор банкарских марифетлука: то више не сме да се понови”, поручио је у уторак Ендру Комо, гувернер државе Њујорк.

Смели потези повереника Бенџамина Ловског и тужиоца Ерика Шнајдермана имају солидну подлогу у законодавству државе Њујорк. Наиме, тамо је 1921. године усвојен тзв. Мартинов закон по коме државни тужилац може да покрене истрагу против било кога ко послује у Њујорку (тамо је иначе смештена берза на Волстриту) и отвори случај, а да претходно не покаже да је оптужени намеравао да почини превару.

„Начин пословања на Волстриту мора да се промени. Државни надзор и банкари често се међу собом понашају као да су на љубавничкој вечери под свећама”, описао је недавно Бенџамин Ловски.

Представници седам банака позваних на рочиште у Њујорку, јуче нису коментарисали позив тужиоца Шнајдермана. Дојче банка је у Немачкој изузета од истраге, пошто је у замену пристала да сарађује са тужиоцима, пише дневник „Ханделсблат”.

Колико ће две америчке, три британске, швајцарски УБС и Дојче банка – сви који деценијама послују на Волстриту – сарађивати са овом истрагом, за сада је неизвесно. У међувремену, државни тужиоци Флориде и Масачусетса најављују могућу истрагу о евентуалним последицама намештањима либора на њиховој територији.

Судски случај у Њујорку, ако буде отворен, могао би озбиљно да пољуља поверење света у принципе пословања западног финансијског система.