Неизвесна судбина ЗКП-а

Тужилачка истрага је неприменљива у лошем стању у којем се тренутно налази правосуђе, а читав концепт новог кривичног поступка могао би да угрози и људска и уставна права окривљених. Поред тога, стручњаци су утврдили да је нови законик о кривичном поступку (ЗКП) и неуставан због тога што ставља суд у пасивни положај када се утврђује истина.

Зато се ускоро може очекивати подношење иницијативе Уставном суду Србије за оцену уставности одредаба новог ЗКП-а, сазнаје „Политика”.

– Највећи део стручне јавности Србије износи веома оштре примедбе, како на основну концепције новог кривичног поступка, тако и на низ конкретних погрешних одредаба у тексту законика – каже др Милан Шкулић, професор кривичног процесног права на Правном факултету у Београду и председник Удружења правника Србије.

Он је заједно са др Гораном Илићем, замеником републичког јавног тужиоца и председником Удружења тужилаца Србије, недавно објавио и стручну књигу „Нови ЗКП Србије. Реформа у стилу: један корак напред, два корака назад”. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и заштитник грађана Саша Јанковић, апеловали су на промоцији књиге да је неопходно спречити примену лошег ЗКП-а и да је недопустиво потискивање начела истине на суђењу.

Нови законик је већ ступио на снагу, са одложеном применом до јануара 2013. године, с тим што се примењује само у поступцима за организовани криминал и ратне злочине. Када би његова примена била одложена, на пример на годину дана, стручњаци би имали времена за поправку законског текста, а правосуђе би можда стало на ноге. Уколико би цео законик био стављен ван снаге – ништа се не би променило: остао би да важи ЗКП из 2001. године по којем се сада ради, а поступци пред специјалним судовима вратили би се на старо.

– Одредбе новог ЗКП-а нису у сагласности ни са Уставом. Законик, на пример, каже да „доказе изводе странке пред судом”. Суд је доказно релативно пасиван и без обавезе да утврди истину. То је супротно члану 32. Устава Србије, који каже да свако има право на правично суђење, односно право да „независан, непристрастан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега”. Значи, уставно је право окривљеног да суд расправи о основаности сумњи и оптужби, а не да о томе пред судом расправљају странке – објашњава др Шкулић.

Није у питању само терминологија, већ суштина ствари.

– Када се у Уставу наглашава да суд треба да расправља, то значи да он мора бити доказно активан а не само нека врста „публике” која прати страначко извођење доказа и онда на крају својом одлуком решава која је странка била убедљивија у томе, то јест која је однела „доказну победу” – каже професор.

Он наглашава да такав концепт заправо прави најмању штету управо у поступцима за дела организованог криминала, јер су окривљени за та дела по правилу добростојећи и могу да ангажују врхунске адвокате. Међутим, када је реч о класичном криминалу, на који ЗКП треба да се примени од јануара, сиромашни окривљени, који су често и полуписмени, не би могли да парирају тужилаштву са извођењем доказа.

– Апсурдно је да начело истине важи у прекршајном поступку, где суд утврђује да ли је неко само прошао кроз црвено светло, а не постоји у кривичном поступку где треба утврдити кривицу оптуженог за саобраћајну несрећу – каже др Шкулић.

Он верује да ће нови ЗКП, пре или касније, морати да буде радикално промењен или замењен потпуно новим текстом. Остало би питање његове примене у поступцима пред „специјалним судом”. Могло би се прописати да сви поступци који су започети по новом законику, морају у складу са њим и да се окончају, али и тада ће опет над тим поступцима „висити” питање неуставности.

----------------------------------------------

Не копирамо Америку

– Може се очекивати доста отпора одлагању примене или стављању ван снаге новог законика, нарочито од оних који су подржали обуку која се за тужиоце и судије спроводи у последњих скоро годину дана, али би и они морали да схвате да не треба пошто-пото инсистирати на примени лоших законских одредаба, чак и противуставних – каже др Шкулић.

Често се врло паушално истиче да је нови законик својеврсна рецепција америчког кривичног поступка.

– Због тога су и амерички правни саветници често подржавали прелазак на нови тип кривичне процедуре. Одговорно тврдим да нови кривични поступак Србије у многим елементима не личи на амерички. У Америци није могуће да се било шта из полицијске истраге користи директно на суду, а у Србији сваки доказ тужиоца и полиције се касније директно може користити на суду и без његовог поновног извођења на главном претресу. У Србији нема пороте. У Америци је уставно право сваког окривљеног да му држава обезбеди браниоца по службеној дужности а у Србији је то могуће само за тежа кривична дела – објашњава професор.