СЛИКА САВРШЕНОГ ЧИНОВНИКА

Владин чиновник Зоран Балиновац, ових дана именован за директора Секретаријата за законодавство, лустриран је прекјуче, од јутра до мрака, у Народној скупштини. Удружење посланика опозиције претресло је, са свих страна, лик овог владиног чиновника, оптужујући га за партијско конвертитство – из ДСС-а у ЈУЛ, па назад код Коштунице – за претерано ревносно старање да се медији ућуткају оним фамозним законом из деведесетих, као и за креирање закона о борби против тероризма, у дане пред пети октобар 2000. Реч је о закону који је био толико радикалан да су се радикали, тада у коалицији са СПС-ом, одрекли тог инструмента који би отворио могућност да терориста буде свако ко нешто шушне против власти.

Ређајући списак оптужби критичари лика и дела Зорана Балиновца истакли су, у суштини, две особине савршеног чиновника – прилагодљивост и ревност. Балиновац је вероватно свестан ових својих квалитета, па му је то дало снаге да готово стоички издржи лустрирање. Послодавац је Балиновца тестирао на високој температури, пославши га у Народну скупштину да сам самцијат заступа владин Предлог закона о влади.

До расправе о том предлогу стигло се тек касно у ноћ, а цео дан је предмет расправе био чиновник из ове приче на коме су опозиционарство оштрили Ивица Дачић, Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Александар Вучић и сви остали, док Балиновца није имао ко да брани.

Седео је као да је кужан у првом реду скупштинских клупа, а све столице до њега и иза њега биле су празне. Деловао је као да је на оптуженичкој клупи. Био сам прикован за кућу неким здравственим тегобама па сам цело поподне гледао уживо скупштински пренос лустрације. Не бих рекао да је било по закону, ко је заборавио ваља га подсетити да у Србији постоји закон о томе, али ми се чини да је било убедљивије, јер је примењена мера јавног шибања коју закон, иначе, не предвиђа.

Не, нису Балиновца тукли, мада је мало фалило да се и то догоди, него су га пропустили кроз вербалну шибу, поткрепљену цитатима из аутобиографских књига који су за циљ имали свестрани и живописан приказ каријере једног чиновника који се увек истицао кад је требало заступати интерес оног ко је на власти.

Основни, одбрамбени психолошки механизми деловали су и овај пут. Жртва понижавања не види недостатак у својој људској вредности. Балиновац је применио тактику "не пљују они мене, то само пада киша" и у свом обраћању уваженим посланицима рекао је да се њему приписује свашта да би се напао премијер Војислав Коштуница.

Додао је још, уз напомену да у његовој професионалној каријери ништа није спорно, да верује у Бога и да нема чега да се стиди.

Тиме је придодат трећи камен у мозаик савршеног чиновништва. Уз већ поменуте особине прилагодљивости и ревности ту је сад испољена и особина позивања на ауторитете и заклањања иза њих. Али, како ни Балиновац не верује да је у овом несавршеном свету довољно позвати се на премијера, посебно у Народној скупштини, досетио се Бога, као врховног ауторитета, на шта му је вазда ко пушка запети Владан Батић опонирао тврдњом "да онај ко верује у Миру Марковић не може да верује у Бога".

Касно увече, уморни од целодневне опструкције рада парламента повукли су се и најупорнији, посланици Либерално-демократске партије, повукао се чак и Батић... Зоран Балиновац, овлашћени законописац, остао је у клупи, на радном задатку, демонстрирајући упорност и стрпљивост и тако је, испољавајући и ове особине, заокружио слику савршеног чиновништва у гогољевском значењу те речи.

Тешко је, међутим, веровати да без разграђивања тог модела чиновништва можемо да имамо бољу државну управу.