Булевар на пролеће добија Ђинђићево име

Комисија за споменике и називе тргова и улица, после четири безуспешна покушаја одржавања седнице, пре два дана донела је одлуку да се Булевар Авноја преименује у Булевар др Зорана Ђинђића. Ипак, ова одлука не значи да ће овај новобеоградски булевар одмах понети име покојног српског премијера, јер овај предлог одлуке мора првo да одобри Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а потом да га већином гласова усвоје одборници Скупштине града Београда.

Према речима Бранислава Белића, председника комисије, овим је удовољено захтевима 30.000 Београђана који су недавно потписали петицију, али и раније предатој петицији 3.000 Новобеограђана.

– Четири пута смо заказивали седницу, али од девет чланова комисије долазила су само четири представника Демократске странке, при чему је присуство пет чланова неопходно за кворум и одлучивање. Ипак, на прошлу седницу су дошла још два члана, из Демократске странке Србије и Покрета "Снага Србије", и једногласно смо усвојили предлог да Булевар Авноја понесе име др Зорана Ђинђића. Нажалост, нисмо успели да цео посао преименовања булевара завршимо до 21. фебруара када је било десет година од дана када је Ђинђић постао први демократски изабрани градоначелник Београда. Уколико, као што би требало, у надлежном министарству одобре наш предлог и потом га градски одборници усвоје, нове табле ће бити постављене у априлу – објашњава Белић и додаје да седници нису присуствовала два члана из Српске радикалне странке и један из Социјалистичке партије Србије.

Чланови градске комисије крстили су и још педесет улица на Палилули, Вождовцу и Звездари. Ове улице, углавном у Крњачи и Падинској скели, досад су називане редним бројевима, попут 300. нова. Према Белићевим речима, убудуће ће бити именоване по предлозима који су стигли од житеља тих улица.

– Када би неко анкетирао сто људи о имену само једне улице, вероватно би добио исто толико различитих одговора. Због тога комисији стиже много предлога за постављање споменика и других обележја и преименовање улица. Тако смо, на пример, добили предлог да се на углу Дубровачке и Цара Душана постави споменик Емилијану Јосимовићу, првом урбанисти Београда. Међутим, за то нема потребе, јер постоји улица с његовим именом, као и пирамида у Кнез Михаиловој улици. Осим тога, добили смо и предлог да се на Калемегдану постави споменик Суперхероју од полиестера и гвожђа, који је асоцијација на чувеног акробату Драгољуба Алексића. Ипак, још ћемо размотрити овај предлог – каже Белић и додаје да безмало сви који предлажу нове споменике желе да они буду постављени на Калемегдану или у околини Теразија.

Међу иницијативама, које ће ова комисија морати још да разматра, јесте и она по којој би у Сремској улици била направљена филмска пјацета са спомеником у част филма. Иако је ова улица мала, предлагачи сматрају да је одговарајућа за овај споменик, јер је у оближњој кафани "Златни крст", на месту данашњег "Душановог града", први пут у Србији приказан филм, и то шест месеци после светске премијере.

Ипак, комисија је одобрила да се на иницијативу бораца НОР-а Четврте крајишке ударне дивизије у парку Мањеж постави биста Бранку Ђопићу, као и да Удружење бораца ратова од 1990–1999. постави спомен-чесму у младеновачком парку у знак сећања на 13 погинулих Младеновчана.