Неандерталци нам нису рођаци

Сличности између ДНК данашњег човека и неандерталца највероватније потичу не од њиховог међусобног укрштања, већ од заједничких предака. Овај закључак на који упућује студија професора са Универзитета Кембриџ, у супротности је са теоријом од пре две године када су научници генетску сличност две популације тумачили међусобним мешањем за које су тврдили да је било уобичајено.

У овој студији истраживачи су користили компјутерске симулације да би преиспитали снагу доказа који говоре о укрштању. Они тврде да заједнички део ДНК данашњих Евроазијата и неандерталаца, за који се процењује да је између један и четири одсто, може да буде објашњен ако и једни и други потичу од географски изолованих популација, највероватније из северне Африке, које су имале заједничке претке пре око 300.000 до 350.000 година. Афричка популација из тог времена, тврди студија, није била хомогена. Једна група се померила на север и то су преци неандерталаца који су се касније преселили у Евроазију. Друга група се померила јужно и од ње је еволуцијом настао хомо сапијенс који је напустио Африку пре око 70.000 година. Дакле, када је данашњи човек почео да осваја и друге територије осим афричке, понео је ту генетску сличност са неандерталцима.

„За мене није питање да ли је било укрштања него да ли је било таквог мешања које би утицало на каснију еволуцију хомо сапијенса. То је сасвим мало вероватно”, каже један од аутора студије.

„Наш рад показује јасно да обрасци уочени у геномима неандерталца нису изузетак, већ су онакви какве смо очекивали без укрштања. Уколико се неко мешање крви и догодило, то је онда минимално и много мање него што се данас тврди”, додаје он.

Порекло човека тема је бројних научних спорења. Од четири теорије колико их се издвојило у објашњавању еволуције хомо сапијенса, све указују на то да су његови корени у Африци, али се разликују по томе да ли сматрају да је између модерних и праљуди било укрштања или није.

А. М.