Neandertalci nam nisu rođaci

Sličnosti između DNK današnjeg čoveka i neandertalca najverovatnije potiču ne od njihovog međusobnog ukrštanja, već od zajedničkih predaka. Ovaj zaključak na koji upućuje studija profesora sa Univerziteta Kembridž, u suprotnosti je sa teorijom od pre dve godine kada su naučnici genetsku sličnost dve populacije tumačili međusobnim mešanjem za koje su tvrdili da je bilo uobičajeno.

U ovoj studiji istraživači su koristili kompjuterske simulacije da bi preispitali snagu dokaza koji govore o ukrštanju. Oni tvrde da zajednički deo DNK današnjih Evroazijata i neandertalaca, za koji se procenjuje da je između jedan i četiri odsto, može da bude objašnjen ako i jedni i drugi potiču od geografski izolovanih populacija, najverovatnije iz severne Afrike, koje su imale zajedničke pretke pre oko 300.000 do 350.000 godina. Afrička populacija iz tog vremena, tvrdi studija, nije bila homogena. Jedna grupa se pomerila na sever i to su preci neandertalaca koji su se kasnije preselili u Evroaziju. Druga grupa se pomerila južno i od nje je evolucijom nastao homo sapijens koji je napustio Afriku pre oko 70.000 godina. Dakle, kada je današnji čovek počeo da osvaja i druge teritorije osim afričke, poneo je tu genetsku sličnost sa neandertalcima.

„Za mene nije pitanje da li je bilo ukrštanja nego da li je bilo takvog mešanja koje bi uticalo na kasniju evoluciju homo sapijensa. To je sasvim malo verovatno”, kaže jedan od autora studije.

„Naš rad pokazuje jasno da obrasci uočeni u genomima neandertalca nisu izuzetak, već su onakvi kakve smo očekivali bez ukrštanja. Ukoliko se neko mešanje krvi i dogodilo, to je onda minimalno i mnogo manje nego što se danas tvrdi”, dodaje on.

Poreklo čoveka tema je brojnih naučnih sporenja. Od četiri teorije koliko ih se izdvojilo u objašnjavanju evolucije homo sapijensa, sve ukazuju na to da su njegovi koreni u Africi, ali se razlikuju po tome da li smatraju da je između modernih i praljudi bilo ukrštanja ili nije.

A. M.