Осам трансплантација за десет дана
Маја Јанковић, тридесетшестогодишња библиотекарка из Београда, једна је од седам пацијената којима је у претходних десетак дана у Центру за трансплантацију Клиничког центра Србије пресађен нови бубрег. Маја је пуних 16 година дијабетичар, а ова болест тешко joj је оштетила бубреге, тако да је последњих пет година на дијализу одлазила сваког другог дана. А онда, један вечерњи позив променио је све... "Позвали су ме и рекли да се спремим и дођем хитно на клинику, јер имају орган за трансплантацију. Било је као на филму, нисам стигла ни да се уплашим. За неколико минута сам била у таксију, а само 12 сати касније већ сам кренула на операцију. Сада се осећам одлично, готово је невероватно да дане више не бројим по одласцима на дијализу. Не могу да опишем како лепо изгледа живот. Људи не знају шта значи одлазити на дијализу", са осмехом је јуче у Центру за трансплантацију објашњавала Маја.
Нису сви ове те среће као Маја – на бубрег у овом часу у Србији чека 1.200 пацијената, а на дијализи је између 3.700 и 4.000 особа.
За само десет дана у Клиничком центру Србије обављено је седам кадаверичних трансплантација и још једна на Дечјој клиници у Тиршовој. Наглашава се да је реч о кадаверичним трансплантацијама, где се драгоцени орган добија од болесника у стању мождане смрти уз сагласност и одобрење родбине, а у тако кратком временском периоду добити сагласност од четири породице за узимање органа велики је догађај за наше услове и прилике.
Колико се то ретко догађа најбоље говори податак да је током целе прошле године урађено 37 трансплантација од којих је само седам било кадаверичних, годину дана раније од живог даваоца бубрег је узет у 45 случајева, а обављене су само три са органима добијеним од људи у клиничкој смрти. Тим поводом јуче је одржана и конференција за новинаре.
Међу онима који су чекали бубрег и у овој животној лутрији га добили су и један пацијент који је чекао нови орган 13 година, рудар Миле имао је срећу да га добије после само два месеца чекања. Зорица Остојин, 42 године из места Баваниште, која има двоје деце, већ је једном била позвана на трансплантацију, пре две и по године, али је тада имала упалу грла и није оперисана. Изгубивши наду да ће се срећа поновити, првих фебруарских дана била је припремана да јој нови бубрег подари муж, а онда је хитно позвана да дође на клинику, јер је компјутер избацио управо њено име као најповољнијег примаоца органа.
Како је објаснио професор Драго Милутиновић, директор Центра за трансплантацију, пацијенти за пресађивање органа изабрани су према највећој ткивној подударности са даваоцима, односно према строгим медицинским и имунолошким критеријумима.
Примаријус, доктор медицинских наука, Стеван Павловић, нефролог, координатор је за трансплантацију што значи да му је, између осталог, посао и да обилази неуролошка и неурохируршка одељења за интензивну негу и налази потенцијалне даваоце органа за трансплантацију. Др Павловић за "Политику" објашњава да је најтежи, али кључни, део управо обезбедити орган, јер код нас још није развијена свест о давалаштву органа. У 15 одсто случајева није могуће уопште пронаћи породицу, а разговори са фамилијом трају од шест до 10 часова. Овај посао и програм су практично невидљиви, а циљ је да у Србији, као и у свим развијеним здравственим системима, имамо организован програм трансплантације, јер, када је реч о бубрезима, то је најефикаснији и суверени начин лечења. Након трансплантације бубрега ови пацијенти су здрави и њихов живот постаје неупоредиво бољи. Осим тога, то је и велика уштеда за здравство јер су дијализе веома скупе.
Тимови за трансплантацију бубрега код нас су оспособљени у овом центру, на ВМА и у Новом Саду и увек су спремни. Овог пута, нажалост, није искоришћена могућност да се ураде и трансплантације јетре. Иако је од родбине добијена сагласност да могу за потребе трансплантације узети и јетре, по речима др Павловића, два органа нису била подесна за пресађивање, а два, нажалост, нису била искоришћена, јер на Клиници "Дедиње" нису у том тренутку били припремљени за трансплантацију јетре.
Медијска кампања са познатим учесницима, као и доношење закона о трансплантацији и закона о агенцији за органе за трансплантацију и код нас би, надају се лекари, требало да доведе до веће свести о значају завештања органа, али и до боље организације здравствене службе у овој области. Лекари су предложили да Министарство здравља постави локалне координаторе у свим великим клиничким центрима, где постоје услови за утврђивање и потврђивање мождане смрти, па ће се тако повећати број кадаверичних трансплантација у Србији..Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


