Бура око Асанжовог азила

Према извештајима агенција

Малени Еквадор и његов председник Рафаел Кореа, доспели су у жижу светске јавности , када су објавили да додељују азил оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу. Аустралијанац који је узбуркао свет објављујући поверљиве дипломатске депеше САД , сада је изазвао нову дипломатску буру због свог боравка у просторијама амбасаде Еквадора у Лондону. Излаз из ове ситуације се још не назире, а могуће је да ће Асанж још дуго морати да остане у маленој канцеларији еквадорске амбасаде где му је , како пишу медији, обезбеђен прилично неудобан смештај.

Британски министар спољних послова Вилијам Хејг изјавио је да његова влада има обавезу, у складу са домаћим законима, да изручи Џулијана Асанжа Шведској, док су САД саопштиле да не признају дипломатски азил који је Еквадор дао оснивачу Викиликса. „Нико, а понајмање влада Еквадора, не би требало да сумња у нашу решеност да спроведемо законску обавезу и видимо да је Асанж изручен Шведској”, рекао је Хејг на конференцији за новинаре. Према његовим речима, застој у решењу питања Асанж би могао да потраје месецима или чак годинама, пренела је агенција АФП.

С друге стране председник Еквадора тврди да ће Асанж остати у Амбасади Еквадора у Лондону све док Велика Британија одбија да му омогући безбедан излаз из земље.

Шведски министар иностраних послова Карл Билт изјавио је за новинску агенцију ТТ да Шведска нема разлога да много жури с изручењем Асанжа и да ће званични Стокхолм „чекати и видети шта ће се десити”.

Асанж се крије у Амбасади Еквадора у Лондону од 19. јуна, када је затражио азил те земље. Овај 41-годишњи Аустралијанац сумњичи се у Шведској за наводно силовање и сексуално узнемиравање од августа 2010. године, а шведска полиција га је новембра исте године ставила на међународну потерницу, с намером да буде доступан властима ради испитивања.

Формално, Шведска није подигла оптужницу против Асанжа, мада је он приведен у Лондону у децембру 2010. године.

Сједињене Америчке Државе не признају дипломатски азил који је Еквадор дао оснивачу Викиликса, саопштио је Стејт департмент.

Еквадор се обратио Организацији Америчких Држава, које окупља све земље северне, централне и Латинске Америке, након што је донео одлуку о давању политичког азила Асанжу. Сва је прилика да ће се због новонастале ситуације земље ОАД састати следеће недеље.

Према споразуму ОАД из 1954.године, земље чланице се слажу да дају азил у својим дипломатским мисијама особама које су тражене из политичких разлога , али не и особама које закон тражи због обичних кривичних дела.

САД нису део тог споразума и не признају концепт дипломатског азила као дела међународног права.У саопштењу Стејт департмента се овим поводом каже  да Америка верује да је случај Асанжа билатерално питање Еквадора и Велике Британије са којим ОАД нема никакве везе.

Присталице Асанжа се плаше да би Шведска која га потражује, касније могла да га изручи Америци, због одавања војних и дипломатских података из низа дипломатских представништава САД широм света.

Званични Вашингтон је више пута демантовао да има намеру да кривично гони оснивача Викиликса. Ако би у САД био осуђен за шпијунажу, претила би му и смртна казна. Иако САД не признају статус дипломатског азила, оне саме често у својим амбасадима и конзулатима прихватају особе које се налазе пред прогоном власти, режима које Америка оценује као недемократске.