Рамазански мост ка богу

„Рамазански пост је најкраћи пут слуге Божјега, слуге Господњега, ка Господу Богу. Пост је ка Богу мост. А место где се мост завршава, није мање битно, јер се живот са моста наставља и када пређемо мост.” С тим мислима муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић, заменик реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије, започиње разговор за „Политику” на измаку месеца рамазана, уочи једног од највећих исламских празника рамазанског Бајрама, чија прослава почиње данас и траје укупно три дана.

– Рамазанским Бајрамом прекидамо пост у кругу породице, ближњих, пријатеља, да помен Божји се настави, да се Господ Бог не заборави. Пост сваки, првенствено рамазански, није одрицање од хране, јер нас Бог храни и штити и кисеоником ваздуха, и водом са неба, и јелом земаљским – каже муфтија Јусуфспахић.

На подручју Мешихата србијанског молитве ће бити обављене на двадесет два места, а у Београду на петнаест: легално, легитимно и слободно, додаје муфтија. После прве молитве у зору, 45 минута након изласка сунца, муслимани Србије обавиће и бајрамску молитву.

– Саслушаће бајрамску проповед имама, честитати и честитке примити, растављено повезати, с братом се измирити, дом свој са Господом чврсто повезати, повезати своју породицу и у постељи и за трпезом, и на софи и за софром. Бога молити да прашта и лакша – наводи муфтија.

У умереном весељу, с раскошнијим јелима на софрама, а родбином и пријатељима на софама, са сећањем на претке и подсећањем на сопствену пролазност, а Господњу непролазност – то је пригодан начин за прослављање великог празника, објашњава муфтија. Последњих година Бајрам се не прославља само иза капије Бајракли џамије већ и испред ње: већ традиционална бајрамска софра окупља све већи број суграђана, комшија и пријатеља, који долазе да честитају празник и почасте се урмашицама, баклавама, питама. Муфтија србијански објашњава да се софра организује у свакој општини где Исламска заједница Србије има организовану молитву.

– Софре нисмо имали док су Бајрами падали у хладнија времена. Бајрами су сада у времена топлија, када ћемо се припремити да имамо и одговарајуће и приступачније затворене просторе. Софра је трпеза, а софа је место на којем се испред џамије борави. Последњим радовима на нашој џамији смо на неки начин вратили софу и сачували зид џамије који је на страни улице, од влаге и од даљег пропадања. Бајрамска софра и бајрамска софа је место где са својим ближњим, пријатељима, комшијама чувамо своје добре, пријатељске и братске односе, где душе једна другој путују и другују и много тога лепога науче о себи – истиче муфтија.

----------------------------------------------

Аћиф-ефендија је Албанац

Месец који су муслимани проводили у посту и молитви, спремајући се за велики празник, обележила је и јавна полемика око постављања спомен-плоче Аћиф-ефендији у Новом Пазару. Супротстављане ставове имали су и двојица чланова владе: министар без портфеља Сулејман Угљанин присуствовао је откривању спомен-плоче Аћиф-ефендији, док је потпредседник Владе Србије, Расим Љајић рекао да је постављање табле чист аматеризам и да је Аћиф-ефендија протеривао Србе, а негирао Бошњаке.

– Бошњаци Србије имају своје слободаре које ће Бошњачко национално веће Србије брижљивије и пажљивије афирмисати у своме независном раду. Аћиф Бљута је Албанац и можда Албанско национално веће Србије треба да се заинтересује за његову рехабилитацију. Нећемо дозволити да нас теме, таме и неспоразуми из прошлости завађају сада када треба да наставимо напред и ка бољој заједничкој будућности. Бошњачки министри, а морам рећи и муслимански, ако ни због чега друго, треба да се држе тога принципа, јер је то Алаху мило – сматра муфтија Мухамед Јусуфспахић.