Политичка битка око Ербаса

Више од десет хиљада француских радника Ербаса одазвало се у уторак позиву својих синдикалних вођа да двосатним изласком на улице покажу незадовољство планом за смањење броја запослених како би "драгуљ европске технологије", конзорцијум четири европске нације, стао на ноге после (не)очекиване кризе у коју је запао. "Ово је тек почетак, борићемо се за свако радно место", поручили су организатори штрајка.

Порука је упућена колико менаџменту, толико и политичарима: Ербас је слетео директно на писту француске председничке кампање, у којој су главни кандидати, социјалисткиња Сеголен Роајал и конзервативац Никола Саркози, обећали интервенцију државе, па чак и преиспитивање основа партнерства с Немачком у овом послу.

Криза у Ербасу обелодањена је крајем прошле године, када је постало извесно да ће испорука главног комерцијалног адута компаније, суперџамбо-џета А380, каснити чак две године, што ће драстично повећати трошкове и конкуренту, Боингу, омогућити да знатно испредњачи.

Да би се штета смањила, врх Ербаса је предложио да се у наредне две године број запослених смањи за 10.000, а шест од 17 производних погона одвоји, прода или затвори, што би трошкове скресало за око пет милијарди евра. Највећи терет у овоме поднела би Француска, где је предвиђено да се број радних места смањи за 4.200, затим Немачка (3.700), Британија (1.600) и само 400 у Шпанији.

План је, међутим, изазвао радничко незадовољство и политичку буру. Пре него што је озваничен, био је предмет састанка председника Ширака и канцеларке Меркел, а у уторак је, истим поводом, Меркелова разговарала и са председничком кандидаткињом Роајал.

Француска и Немачка имају по 22,5 одсто гласачких права у ЕАДС-у, матичној компанији Ербаса, с тим што је француска држава директни власник 15 одсто акција, док је у немачком случају читав удео у рукама аутомобилског концерна Дајмлер-Крајслер. ЕАДС-ом се управља на принципу паритетног француско-немачког менаџмента, док је главни директор Ербаса Француз.

Као такав, овај аеронаутички подухват је пример паневропске сарадње, али, гледано из другог угла, и још један терен за француско-немачко ривалство.

Анализирајући ових дана Ербасову кризу, немачки лист "Шпигл" указује да су главни партнери "два света": Немци и Французи користе чак и различити софтвер, што је довело до неусклађених прорачуна за каблове у А380 и, заједно са другим проблемима, изазвало закашњења у производњи и испорукама, због чега се већ отказују поруџбине. Амерички Јунајтед парсел сервис управо је одустао од уговорених десет А380 у карго верзији, тако да су у производним плановима сада само путнички модели. Ербас генерално нема проблема са укупним бројем поруџбина – у књигама је чак 7.000 авиона – али компликације су у испорукама и чињеници да су цене уговорене у (клизајућим) доларима, док се трошкови обрачунавају у јаким еврима.

Немачки политичари у овом заплету нису, истина, толико гласни у истицању свог "економског патриотизма" кaо Французи, али нису вољни ни да попуштају. Срж проблема Ербаса је заправо борба за дугорочну прерасподелу аеронаутичких послова и технологија, при чему није реч само о радним местима, већ и о суштинским индустријским предностима које доноси развој одређених материјала који се уграђују у авионе. Немци при том желе да надокнаде релативно заостајање за Французима који су овој области досад поклањали више пажње (и инвестирали више новца).

Луј Галои, француски менаџер који је потписао најновији предлог за реорганизацију Ербаса, изјавио је да су политичко мешање и национални конфликти "отров за компанију". Објективни коментатори поручују да ће Ербас моћи поуздано да узлети тек кад се комплетно деполитизује – али, по свему судећи, предстоји му додатна политизација.