Бечка конференција: подела дуга, а не и имовине

Преговори у Бечу били су хладни. Без осмеха. Није било руковања ни директне комуникације међу члановима преговарачких тимова. Ипак, може се рећи да је атмосфера била коректна, јер није било инцидената. Ово је у разговору за "Политику" истакао Борис Беговић, професор Правног факултета у Београду и члан делегације Српског преговарачког тима за будући статус Косова и Метохије.

Представник албанског преговарачког тима у уводном излагању је рекао да независно Косово жели да сервисира спољни дуг који се односи на Косово. Рекао је и да албански преговарачки тим подржава оно што је Марти Ахтисари написао у свом папиру о спољном дугу Косова. И, тачка... Албанци су затим током седнице углавном ћутали.

Србија је, наводи Борис Беговић, у периоду од 31. децембра 2001. године па до 31. децембра 2006. отплатила 217.668.000 долара на име спољног дуга Косова и Метохије. Српска страна тражи да власти Космета тај износ уплате у буџет Србије, без обзира на то какав ће коначни статус да буде.

Србија ће, тврди наш саговорник, наставити да сервисира спољни дуг Космета све док се не потпише споразум о подели дуга. Тада ће тражити да Космет плати главницу, али и текућу камату дуга. Уз то, тражиће да се плате опортунитетни трошкови по стопи која се зове либор. Конкретно, тражиће да Космет плати камату колика би била "да смо тај износ пласирали у стране банке као наше девизне резерве", прецизира Беговић.

А шта је Ахтисари написао у свом "папиру"? Употребио је занимљиву формулацију о подели спољног дуга између Србије и Косова. Написао је да преговори треба да се воде по принципима по којима су се водили преговори о подели дуга бивше СФРЈ међу републикама сукцесорима. Српски преговарачки тим је ово одбио, јер је Ахтисари својом формулацијом "на мала врата" хтео да Косово уведе у круг сукцесора бивше СФРЈ. Српска страна је подсетила да су преговоре о сукцесији бивше СФРЈ водиле бивше републике по препорукама и закључцима Бадинтерове комисије. Бадинтерова комисија нигде није поменула Косово. Наравно да није, јер, како рече професор Беговић, Косово као покрајина није сукцесор СФРЈ. "Тачка".

Српски тим је поднео и амандман у коме је дефинисан начин преговарања о подели дуга. Прва фаза је такозвана реконсилијација дуга. Конкретно – сачини се списак онога шта ко коме дугује, затим колико дугује и који су рокови враћања. То су, по речима нашег саговорника, прилично велике табеле о стању дугова. Друга фаза је њихова подела.

У финансијској струци познате су, каже Беговић, две врсте дугова. Прва су такозвани алотирани дугови. То су они код којих се зна крајњи корисник зајма, који има потписан уговор о узимању и коришћењу зајма, па ако се, рецимо, крајњи корисник налази на територији Косова и Метохије, онда тај дуг припада Космету.

Постоје и неалотирани дугови. Они су настали из зајмова, које је Космет користио преко буџета Републике Србије. Подела неалотираних дугова обавља се по одређеном кључу. У подели дугова међу републикама бивше СФРЈ коришћен је "кључ ММФ-а". Међутим, у подели спољних дугова између Србије и Црне Горе није коришћен поменути кључ, јер за његово одређивање нису постојали потребни подаци. Коришћен је нестандардни кључ, за који су постојали подаци. Српски преговарачки тим је у Бечу предложио да се и за расподелу неалотираних дугова између Србије и Космета користи тај, нестандардни кључ по коме је стопа учешћа Космета у неалотираним дуговима 5,90 одсто.

Онда су албански преговарачи затражили да се поред спољног дуга дели и имовина у иностранству. У ту имовину, поред дипломатских представништава, спадају и девизне резерве, затим злато... То је, наравно, српски преговарачки тим, својим амандманом, одбио јер Косова и Метохија није сукцесор бивше СФРЈ. Уосталом ни Марти Ахтисари, у свом "папиру", није помињао поделу имовине у иностранству између Србије и Косова.

Занимљива је формулација Ахтисарија о међународној арбитражи: "Уколико се у року од годину дана од постизања решења за статус Косова не постигне договор између Србије и Косова, односно власти Србије и Косова о подели спољног дуга, онда се иде на међународну арбитражу." Српски преговарачки тим имао је амандман и на овај Ахтисаријев став. Предложио је да на међународну арбитражу не иде укупан износ спољног дуга, већ само они дугови око чије поделе се не постигне договор.