Казна за лажи из Беле куће

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7. марта – Суноврат из врхунске моћи у статус делинквента, Луис Либи (56) јуче је у судници пропратио само краткотрајном гримасом. Његова супруга Харијет Грант је за тренутак зајецала пре него што се прибрала.
Председник Џорџ Буш је такође пролазио кроз још непознати степен узрујаности док је гледао телевизијски пренос изрицања одлуке велике пороте – да је Либи, звани "Скутер", који је до недавно био једна од главних полуга механизма Беле куће, крив по четири тачке оптужнице. Потпредседник Ричард Чејни је, извесно, био највише узнемирен јер му је окривљени годинама био шеф кабинета, лице од највишег поверења, чије би садашње посрнуће могло да пољуља и ауторитет врха власти, поготову другог човека у хијерархији САД…

Узбуђена је, као ретко кад, и комплетна америчка јавност: први пут, у последње две деценије, у затвор, због кривичног деликта, треба да оде један од доскорашњих високих функционера Беле куће. Либи је, наиме, проглашен кривим по четири од пет тачака оптужнице, од којих га највише терете – лагање под заклетвом и ометање истраге.

Пресуда коју ће му судија Реџи Волтон изрећи 5. јуна могла би да распламса и кладионичарске страсти. Јер, у оптицају су драстично различите процене: да Либију прети робија у трајању од 30 година, да у специфичном поступку неће бити кажњен са више од 27 месеци затвора, па и да ће га "вероватно" Буш помиловати…

Све је почело у лето 2003. убрзо после америчке инвазије на Ирак, што поједине хроничаре наводи да подсете на изреку да је "истина прва жртва у сваком рату". Дипломата Џозеф Вилсон је тада, после службене мисије у Нигеру, открио да је Вашингтон неоправдано тврдио да се Ирак у тој афричкој земљи снабдевао уранијумом да би направио атомску бомбу. Неколико дана касније, појавио се чланак новинара Роберта Новака који је сугерисао да је Вилсон непоуздан извештач јер је у ту поверљиву мисију послат махом зато што је његова супруга Валери Плејм – важан, тајни оперативац ЦИА.

Како је овде откривање идентитета оперативног шпијуна кривично дело покренута је специјална истрага, на челу с тужиоцем Патриком Фицџералдом, са задатком да открије од кога је "процурила" поверљива информација. Буш је обећао да ће, ако се потврде Новакови наводи да ју је добио од два висока функционера, такве отпустити из службе.

За четири године истраге, због које је Либи поднео оставку на положај потпредседникове "десне руке", јавност су бомбардовале разне службене и приватне пикантерије. У оптицају су биле претпоставке да је недозвољено "цурење" потекло из врха Беле куће, највероватније од Чејнија или Бушове "десне руке" Карла Роува, као и да је све последица превеликог интимизирања између функционера и новинара, који су затим позивани на обавезно сведочење.

Ондашња репортерка "Њујорк тајмса" Џудит Милер одлежала је у затвору 85 дана пре него што је пристала да сведочи "после добијене сагласности свог извора" – Либија. Занимљиво је да је ова, иначе контроверзна, новинарка била изложена правосудном притиску, иако ништа није писала о случају о коме је реч.

Окривљавање Либија за кривоклетство и ометање истраге није отклонило све неизвесности. Ни сада, наиме, нико није окривљен за почетни грех – недозвољено обелодањивање идентитета тајне агенткиње ЦИА. Остаје, стога, интригантна недоумица: да ли је државни врх непосредно у томе учествовао с намером да омаловажи извештај којим је оптужен да је у рат кренуо с лажним тврдњама…

Таква недовршеност делимично баца сенку и на, иначе енергичан поступак, специјалног тужиоца Фицџералда (46), чија је редовна служба у Илиноису. Али, он истиче – постигнуто.

За разлику од Буша који је, уз изразе поштовања суда, исказао и жаљење окривљеном и његовој породици, Фицџералд каже да је "жалосно то што имамо ситуацију да је високи функционер, личност која је радила у потпредседниковом кабинету, ометала правду и под заклетвом лагала". Либи се правдао да је заборавио појединости које му се пребацују, али је велика порота закључила да је то неуверљива одбрана, поготову што је више пута доказано да је он био непосредно у матици збивања а да је то, под заклетвом, порицао. "Не смемо да толеришемо кривоклетство" – изјавио је Фицџералд по објављивању поротничке одлуке. "Истина је водиља нашег правосудног система, без које он не би могао да функционише" – подсетио је тужилац.

Вођа већине у Сенату, демократа Хари Рид, издао је саопштење којим позива председника Буша да "не помилује Либија за његово криминално понашање". Нишан јавности сада је већ уперен према – Чејнију. Многи сматрају да Либи, који је важио за лојалног сарадника, не би ништа битно учинио без одобрења свог непосредно претпостављеног – потпредседника САД. Чејни је словио за "најмоћнијег потпредседника у историји", али ће му овај случај додатно смањити ауторитет, већ прилично уздрман током рата у Ираку, коме је био један од главних пројектаната, тврде познаваоци.