Kazna za laži iz Bele kuće

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. marta – Sunovrat iz vrhunske moći u status delinkventa, Luis Libi (56) juče je u sudnici propratio samo kratkotrajnom grimasom. Njegova supruga Harijet Grant je za trenutak zajecala pre nego što se pribrala.
Predsednik Džordž Buš je takođe prolazio kroz još nepoznati stepen uzrujanosti dok je gledao televizijski prenos izricanja odluke velike porote – da je Libi, zvani "Skuter", koji je do nedavno bio jedna od glavnih poluga mehanizma Bele kuće, kriv po četiri tačke optužnice. Potpredsednik Ričard Čejni je, izvesno, bio najviše uznemiren jer mu je okrivljeni godinama bio šef kabineta, lice od najvišeg poverenja, čije bi sadašnje posrnuće moglo da poljulja i autoritet vrha vlasti, pogotovu drugog čoveka u hijerarhiji SAD…

Uzbuđena je, kao retko kad, i kompletna američka javnost: prvi put, u poslednje dve decenije, u zatvor, zbog krivičnog delikta, treba da ode jedan od doskorašnjih visokih funkcionera Bele kuće. Libi je, naime, proglašen krivim po četiri od pet tačaka optužnice, od kojih ga najviše terete – laganje pod zakletvom i ometanje istrage.

Presuda koju će mu sudija Redži Volton izreći 5. juna mogla bi da rasplamsa i kladioničarske strasti. Jer, u opticaju su drastično različite procene: da Libiju preti robija u trajanju od 30 godina, da u specifičnom postupku neće biti kažnjen sa više od 27 meseci zatvora, pa i da će ga "verovatno" Buš pomilovati…

Sve je počelo u leto 2003. ubrzo posle američke invazije na Irak, što pojedine hroničare navodi da podsete na izreku da je "istina prva žrtva u svakom ratu". Diplomata Džozef Vilson je tada, posle službene misije u Nigeru, otkrio da je Vašington neopravdano tvrdio da se Irak u toj afričkoj zemlji snabdevao uranijumom da bi napravio atomsku bombu. Nekoliko dana kasnije, pojavio se članak novinara Roberta Novaka koji je sugerisao da je Vilson nepouzdan izveštač jer je u tu poverljivu misiju poslat mahom zato što je njegova supruga Valeri Plejm – važan, tajni operativac CIA.

Kako je ovde otkrivanje identiteta operativnog špijuna krivično delo pokrenuta je specijalna istraga, na čelu s tužiocem Patrikom Ficdžeraldom, sa zadatkom da otkrije od koga je "procurila" poverljiva informacija. Buš je obećao da će, ako se potvrde Novakovi navodi da ju je dobio od dva visoka funkcionera, takve otpustiti iz službe.

Za četiri godine istrage, zbog koje je Libi podneo ostavku na položaj potpredsednikove "desne ruke", javnost su bombardovale razne službene i privatne pikanterije. U opticaju su bile pretpostavke da je nedozvoljeno "curenje" poteklo iz vrha Bele kuće, najverovatnije od Čejnija ili Bušove "desne ruke" Karla Rouva, kao i da je sve posledica prevelikog intimiziranja između funkcionera i novinara, koji su zatim pozivani na obavezno svedočenje.

Ondašnja reporterka "Njujork tajmsa" Džudit Miler odležala je u zatvoru 85 dana pre nego što je pristala da svedoči "posle dobijene saglasnosti svog izvora" – Libija. Zanimljivo je da je ova, inače kontroverzna, novinarka bila izložena pravosudnom pritisku, iako ništa nije pisala o slučaju o kome je reč.

Okrivljavanje Libija za krivokletstvo i ometanje istrage nije otklonilo sve neizvesnosti. Ni sada, naime, niko nije okrivljen za početni greh – nedozvoljeno obelodanjivanje identiteta tajne agentkinje CIA. Ostaje, stoga, intrigantna nedoumica: da li je državni vrh neposredno u tome učestvovao s namerom da omalovaži izveštaj kojim je optužen da je u rat krenuo s lažnim tvrdnjama…

Takva nedovršenost delimično baca senku i na, inače energičan postupak, specijalnog tužioca Ficdžeralda (46), čija je redovna služba u Ilinoisu. Ali, on ističe – postignuto.

Za razliku od Buša koji je, uz izraze poštovanja suda, iskazao i žaljenje okrivljenom i njegovoj porodici, Ficdžerald kaže da je "žalosno to što imamo situaciju da je visoki funkcioner, ličnost koja je radila u potpredsednikovom kabinetu, ometala pravdu i pod zakletvom lagala". Libi se pravdao da je zaboravio pojedinosti koje mu se prebacuju, ali je velika porota zaključila da je to neuverljiva odbrana, pogotovu što je više puta dokazano da je on bio neposredno u matici zbivanja a da je to, pod zakletvom, poricao. "Ne smemo da tolerišemo krivokletstvo" – izjavio je Ficdžerald po objavljivanju porotničke odluke. "Istina je vodilja našeg pravosudnog sistema, bez koje on ne bi mogao da funkcioniše" – podsetio je tužilac.

Vođa većine u Senatu, demokrata Hari Rid, izdao je saopštenje kojim poziva predsednika Buša da "ne pomiluje Libija za njegovo kriminalno ponašanje". Nišan javnosti sada je već uperen prema – Čejniju. Mnogi smatraju da Libi, koji je važio za lojalnog saradnika, ne bi ništa bitno učinio bez odobrenja svog neposredno pretpostavljenog – potpredsednika SAD. Čejni je slovio za "najmoćnijeg potpredsednika u istoriji", ali će mu ovaj slučaj dodatno smanjiti autoritet, već prilično uzdrman tokom rata u Iraku, kome je bio jedan od glavnih projektanata, tvrde poznavaoci.