Прљавштина од опраног новца

Било би изненађујуће да приватизација није привукла свет криминала. Прилике за корупцијске ајкуле и оне који перу новац су једноставно превише привлачне. Зато и не чуди да два од десет случајева прања новца, које је истражила полиција, директно укључују приватизацију.
При томе се чак више од 80 одсто незаконито стеченог новца приписује  привредном криминалу – утаји пореза, злоупотреби службеног положаја и корупцији. И док жељно ишчекујемо стране инвестиције, држава због прања новца годишње и даље губи, како је упозорено у извештају ОЕБС-а, неколико стотина милиона евра. Упркос томе, бар досад, због прања новца нико није кажњен, а Србијом "кружи" већ опрани новац који се улаже у легални бизнис. Рецимо, у куповину предузећа.

Закон је покушао да стане на пут спречавању прања новца још од 2002. Међутим, онај који је незаконито стечен до тада је на неки начин амнестиран, па је очито већ опраном новцу и изнетом у сигурне оф-шор зоне тешко ући у траг. У приватизацији је, иначе, купац дужан да новац уплати на рачун у банци, која мора да пријави сваку сумњиву готовинску трансакцију чији износ прелази 15.000 евра. Уз то, све финансијске институције – банке, мењачнице, лизинг куће, али и казина, морају да пријаве и сваку другу сумњиву трансакцију, без обзира на износ.

Док би грађани требало да дају личне податке банкама, јер је и то, како кажу стручњаци, начин борбе против оних који покушавају да искористе легалне финансијске канале да оперу новац, банка треба да зна ко су њени клијенти и чиме се баве. Сваки банкарски службеник, уколико уочи да прилив новац на неком рачуну није редован и да прелази месечна примања, требало би да се запита одакле долази и како је стечен. Банкар треба да се запита и откуда, рецимо, чак и бившем директору, а камоли тек неком обичном службенику, толики новац да купује предузећа.

Сви извештаји о сумњивим трансакцијама долазе у Управу за спречавање прања новца. Уз приступ свим финансијским организацијама, Управа може да уочи ко су људи који на различитим местима обављају неуобичајене трансакције за њихово редовно пословање. Сама сумња, наравно, не значи да је то и кривично дело, већ се таква информација прослеђује надлежним органима, који даље испитају и на основу тога подносе  пријаву.

Од оснивања Управе до краја прошле године прослеђено је више од 400 сумњивих случајева. Од тога је тужилаштву поднето 16 кривичних пријава. Међутим, сумња се тешко доказује, па је донета само једна  пресуда која, међутим, још није постала и правоснажна.

Сав новац који потиче од нелегалних послова је "мртав капитал" док се поново не убаци у финансијске канале. На тај начин се "пере", јер се тиме прикрива његово порекло. Ако се стави на рачун, свој или блиских особа, и то преко неколико банака тако да се не "примети" укупна сума, а потом се нешто купи или пребаци у иностранство – нестају трагови о његовом пореклу.

Прљави новац се враћа на различите начине. Најчешће је то кроз куповину некретнина или позајмицама власника сопственом предузећу. Чест је случај да се такав новац ставља на рачун неког физичког лица, које га користи као стопостотни депозит за кредит предузећу чији је власник и власник новца. Дешавало се у пракси да су велике фирме узимале кредите за које су њихови запослени управо давали гаранцију стопроцентним депозитом.

Прљави новац, ако је за утеху, није само наш проблем, јер се и у развијеним земљама света оперу милијарде стечене од трговине наркотицима и од других криминалних послова. Ипак, важно је да и ми што пре донесемо стратегију којом би се стало на пут свима који се богате на незаконит начин. Из Министарства финансија кажу да је Нацрт ове стратегије урађен и да следи упућивање на разматрање, али очито тек када се формира нова влада. У овом тренутку, саговорника на ту тему нема ни у Управи за спречавање прања новца, која је остала без директора.

-----------------------------------------------------------

(Не)опипљиви докази

Агенцији за приватизацију је за куповину друштвене фирме у Пожаревцу крајем 2005. уплаћено 350.000 евра зарађених од пословних превара, пише између осталог у ивештају ОЕБС-а. Исте године је за куповину друштвене компаније за прву рату уплаћено 12.000 евра "зарађених" злоупотребом службеног положаја.

Мада се чини да нема више опипљивих чињеница о криминалу у вези с приватизацијом, приче о сукобима интереса, инсајдерским пословима, умањивању вредности имовине... има у изобиљу. Али, како се констатује у извештају ОЕБС-а, недостају – опипљиви докази.