Prljavština od opranog novca

Bilo bi iznenađujuće da privatizacija nije privukla svet kriminala. Prilike za korupcijske ajkule i one koji peru novac su jednostavno previše privlačne. Zato i ne čudi da dva od deset slučajeva pranja novca, koje je istražila policija, direktno uključuju privatizaciju.
Pri tome se čak više od 80 odsto nezakonito stečenog novca pripisuje  privrednom kriminalu – utaji poreza, zloupotrebi službenog položaja i korupciji. I dok željno iščekujemo strane investicije, država zbog pranja novca godišnje i dalje gubi, kako je upozoreno u izveštaju OEBS-a, nekoliko stotina miliona evra. Uprkos tome, bar dosad, zbog pranja novca niko nije kažnjen, a Srbijom "kruži" već oprani novac koji se ulaže u legalni biznis. Recimo, u kupovinu preduzeća.

Zakon je pokušao da stane na put sprečavanju pranja novca još od 2002. Međutim, onaj koji je nezakonito stečen do tada je na neki način amnestiran, pa je očito već opranom novcu i iznetom u sigurne of-šor zone teško ući u trag. U privatizaciji je, inače, kupac dužan da novac uplati na račun u banci, koja mora da prijavi svaku sumnjivu gotovinsku transakciju čiji iznos prelazi 15.000 evra. Uz to, sve finansijske institucije – banke, menjačnice, lizing kuće, ali i kazina, moraju da prijave i svaku drugu sumnjivu transakciju, bez obzira na iznos.

Dok bi građani trebalo da daju lične podatke bankama, jer je i to, kako kažu stručnjaci, način borbe protiv onih koji pokušavaju da iskoriste legalne finansijske kanale da operu novac, banka treba da zna ko su njeni klijenti i čime se bave. Svaki bankarski službenik, ukoliko uoči da priliv novac na nekom računu nije redovan i da prelazi mesečna primanja, trebalo bi da se zapita odakle dolazi i kako je stečen. Bankar treba da se zapita i otkuda, recimo, čak i bivšem direktoru, a kamoli tek nekom običnom službeniku, toliki novac da kupuje preduzeća.

Svi izveštaji o sumnjivim transakcijama dolaze u Upravu za sprečavanje pranja novca. Uz pristup svim finansijskim organizacijama, Uprava može da uoči ko su ljudi koji na različitim mestima obavljaju neuobičajene transakcije za njihovo redovno poslovanje. Sama sumnja, naravno, ne znači da je to i krivično delo, već se takva informacija prosleđuje nadležnim organima, koji dalje ispitaju i na osnovu toga podnose  prijavu.

Od osnivanja Uprave do kraja prošle godine prosleđeno je više od 400 sumnjivih slučajeva. Od toga je tužilaštvu podneto 16 krivičnih prijava. Međutim, sumnja se teško dokazuje, pa je doneta samo jedna  presuda koja, međutim, još nije postala i pravosnažna.

Sav novac koji potiče od nelegalnih poslova je "mrtav kapital" dok se ponovo ne ubaci u finansijske kanale. Na taj način se "pere", jer se time prikriva njegovo poreklo. Ako se stavi na račun, svoj ili bliskih osoba, i to preko nekoliko banaka tako da se ne "primeti" ukupna suma, a potom se nešto kupi ili prebaci u inostranstvo – nestaju tragovi o njegovom poreklu.

Prljavi novac se vraća na različite načine. Najčešće je to kroz kupovinu nekretnina ili pozajmicama vlasnika sopstvenom preduzeću. Čest je slučaj da se takav novac stavlja na račun nekog fizičkog lica, koje ga koristi kao stopostotni depozit za kredit preduzeću čiji je vlasnik i vlasnik novca. Dešavalo se u praksi da su velike firme uzimale kredite za koje su njihovi zaposleni upravo davali garanciju stoprocentnim depozitom.

Prljavi novac, ako je za utehu, nije samo naš problem, jer se i u razvijenim zemljama sveta operu milijarde stečene od trgovine narkoticima i od drugih kriminalnih poslova. Ipak, važno je da i mi što pre donesemo strategiju kojom bi se stalo na put svima koji se bogate na nezakonit način. Iz Ministarstva finansija kažu da je Nacrt ove strategije urađen i da sledi upućivanje na razmatranje, ali očito tek kada se formira nova vlada. U ovom trenutku, sagovornika na tu temu nema ni u Upravi za sprečavanje pranja novca, koja je ostala bez direktora.

-----------------------------------------------------------

(Ne)opipljivi dokazi

Agenciji za privatizaciju je za kupovinu društvene firme u Požarevcu krajem 2005. uplaćeno 350.000 evra zarađenih od poslovnih prevara, piše između ostalog u iveštaju OEBS-a. Iste godine je za kupovinu društvene kompanije za prvu ratu uplaćeno 12.000 evra "zarađenih" zloupotrebom službenog položaja.

Mada se čini da nema više opipljivih činjenica o kriminalu u vezi s privatizacijom, priče o sukobima interesa, insajderskim poslovima, umanjivanju vrednosti imovine... ima u izobilju. Ali, kako se konstatuje u izveštaju OEBS-a, nedostaju – opipljivi dokazi.