Кад млади имају идеје, а општине дају паре

У овим општинама млади су активни у парламентима, организују филмске фестивале, помажу старима и деци са посебним потребама, оживљавају околна села, раде на подизању еколошке свести грађана, труде се да простор буде приступачан особама са инвалидитетом, слепима и слабовидима… Најбољи ђаци и студенти имају финансијску подршку, а млади свој простор, величине до 300 квадрата, у којем се организују радионице и користи бесплатни интернет…

Ивањица, Прешево, Блаце, Кикинда, Крупањ и Лозница су општине које највише брину о младима у Србији, судећи према овогодишњој додели награда „Младград 2012”. Главне награде припале су једној од најстаријих и једној од најмлађих општина у Србији – Ивањици (за укупан допринос унапређењу положаја младих у локалној заједници) и Прешеву (за додељени јавни простор).

У општини Ивањица сваки попис становништва показује све мање глава, а за последње три деценије, ова општина је изгубила готово 50 одсто младих. Према мишљењу Ивана Стаменића, координатора Канцеларије за младе овог краја, незапосленост и то што Ивањица није универзитетски град, па се ретко ко од младих враћа после завршених студија, основни су разлог ових података,

Зато су млади пресавили табак и уз помоћ локалне самоуправе кренули у низ акција, а управо је отворен и Омладински клуб.

– Општина слуша жеље младих, имамо неколико омладинских група, формирали смо Омладински парламент, једини те врсте у Србији, преко којег одмах добијамо информације о свим потребама младих, било да је у питању турнир у фудбалу у некој школи или семинар. Осим школе, млади нису имали простор за квалитетно провођење слободног времена, па смо ове године опремили простор са више од 200 квадрата. Имамо интернет-просторију, библиотеку, конференцијску салу и део за стони-тенис, пикадо… Поред тога, у Канцеларији за младе постоји више од 20 врста обука које млади не могу да стекну током формалног образовања, од учења толеранције до писања пројеката – каже Стаменић.

Иако суочена са бројним свакодневним изазовима у мултинационалној средини, општина Прешево ипак успева да изађе у сусрет потребама младих на својој територији. Опремљен приступачан простор Омладинског центра отворен је за све младе људе који имају идеју како да га искористе и да се у њему организују.

– Прешево је најмлађи град у Србији када се погледа структура становништва. Имамо Клуб за младе, опремљен рачунарима, организују се бројни курсеви, а отишли смо и корак даље и као што постоји квота за 30 одсто жена у парламенту, тако имамо и 30 одсто младих међу одборницима – каже Рагми Мустафа, председник ове општине.

Специјално признање за допринос унапређењу положаја рањивих група младих у локалној заједници припало је општини Кикинда. Како смо чули на додели награда, у селима кикиндске општине постоји шест омладинских клубова, а у граду један. Изградња скејт-парка, Читалачки клуб, оснивање Буди мушко клуба, Регионални мировни камп, Фестивал документарних филмова о људским правима, само су део активности који су млади у овој општини реализовали у претходном периоду.

Млади општине Блаце имају Канцеларију за младе од 2008. године, а Омладински клуб функционише за осам села које гравитирају према селу Међухана. Постоји око 200 корисника овог клуба, претежно припадника социјално угрожених група младих. Ту је и центар за развој сточарства у Блацу, омладински часопис МСГ (Мисли својом главом), геронто-служба у Канцеларији за младе, која је потпуно опремљена у згради Општинске управе. Општина Блаце је ове године на предлог КЗМ повећала број и износ стипендија за младе који имају просечну оцену преко 8,5 и сада има око 55 стипендиста.

Омладински центар у Лознициима 300 квадрата, а у њему раде Интернет клуб, волонтерски центар, Сцена за младе и Канцеларија за младе. Конференцијска сала, свака просторија и сваки део зграде приступачан је особама са инвалидитетом, слепима и слабовидима.

У општини Крупањ, осим просторија Канцеларија за младе, не постоји ниједан објекат намењен младима. То би требало да се промени наредног месеца, за када је планирано отварање Омладинског клуба у простору некадашњег уметничког атељеа при Дому културе општине Крупањ, који је стајао неискоришћен и напуштен.