Математика уместо политике

O пројектима из Националног инвестиционог плана за 2008. није одлучивала политика, већ математика. Бодовани су и нису одобравани на основу политичке припадности министра или владајуће општинске гарнитуре. Такође, сви који рачунају на посао који се финансира из НИП-а мораће да учествују на тендеру и пристану, да уколико победе, њихова понуда буде јавна – објављена на нашем сајту. Ако неко сматра да то треба да буде тајна, онда нек не послује са државом Србијом, односно са Канцеларијом за НИП, био је искључив министар Драган Ђилас, гостујући у Политикином пословном клубу. Најављује и почетак реализације овогодишњег НИП-а, али и, већ средином марта, кон курс за пријављивање пројеката за 2009, који ће бити отворен до 1. маја.

– Тако ће бити довољно времена да се кандидовани пројекти прегледају, вреднују, рангирају и да се листа одабраних до краја октобра, заједно са предлогом буџета за идућу годину, упути посланицима. Прочитао сам коментар у „Политици”. Јавно признајем, били сте у праву, обећао сам то и за ову годину. Али нико није рачунао да ће стићи готово седам хиљада пројеката.

О проценама улагања 47 милијарди динара у готово хиљаду пројеката у 2008, не би да говори до краја године.

– Наша је процена да су пројекти које смо одобрили оно што је Србији најпотребније. Не кажем да су сви најбољи или најреалнији.

А који су пројекти сем пет највећих (београдска обилазница, подстицаји директним улагањима, изградња деоница на Коридору 10, реконструкција батајничког аеродрома и Панчевачког моста) заправо најзначајнији?

Сваком региону је његов пројекат најзначајнији. Ако, рецимо, улагањем у систем Сврачково – Рзав решавате снабдевање водом четири-пет општина, онда је за њих то најважније. Важно је да разведемо гасоводну мрежу по целој Србији, како би кад добијемо гасовод, гас могли да користимо и како би на основу улагања и „вукли” профит у заједничком предузећу. Битна су и улагања у индустријске зоне, у отварање нових радних места, у заштиту од поплава, али и да не заборавимо ни школе ни болнице....и све оно што може да подигне животни стандард људи.

Значајно је, наравно, да инвестирамо и на територији КиМ-а као делу Србије, да тамо где живи становништво које је лојално Београду и властима у Србији створимо што боље услове за живот.

Ипак, стиче се утисак да су средства опет расута на много пројеката, уме сто да се сконцентришу на мањи број, заиста капиталних и националних.

Руководили смо се принципом да део новца инвестирамо тако да обичан човек осети да му је боље, али да највећи део усмеримо у оно што ће сутра донети нове паре и што ће даље развијати Србију. Због принципа „свакоме помало”, раније је било озбиљних критика.

Сада је у ових 47 милијарди динара и 150 милиона евра кредита Европске, Светске банке и других међународних финансијских институција, које прихватају нашу процедуру, иначе исту као и за средства из ИПА фондова ЕУ. Зато кредите добијамо без додатних проверавања тих пројеката.

Шта је то заиста локално, а шта национално, у новцу или броју пројеката?

Капитални, национални пројекти вуку највећи део средстава: за 112 националних пројеката одобрено је око 30 милијарди, а за локалне и регионалне 17 милијарди динара.

Хоће ли НИП временом прерасти у програм из кога ће се заиста финансирати само крупни национални пројекти?

Не. Уосталом, ни из једног успешно реализованог НИП-а нису финансирани само крупни национални пројекти. И Турска и Ирска су улагале и у инфраструктуру, али и у образовање, здравство, станове за социјалне категорије...

И у вртиће? И спортске хале у сваком месту?

Док се ја бавим НИП-ом биће и улагања у вртиће и у школе, болнице, и станова за социјалне категорије, а не за државне службенике... И у спортске хале и у фискултурне сале поред школа. Деца треба да се баве спортом, да се склоне са улице. Истина, улагање из НИП-а ограничено је на 100 милиона динара по спортској хали.

Било је идеја да се сва средства усмере у најважнији инфраструктурни пројекат – Коридор 10?

Као што не мислим да сва средства треба дати за мале пројекте од по неколико хиљада или десетина хиљада евра, сматрам да би било бесмислено да се из НИП-а финансира само Коридор 10.

Онда би се то звало фонд за Коридор 10. Наравно да је важно да добијемо аутопут на коридору коју нас повезује са Европом. Али тим путем треба да путују неки људи, нека деца која сада завршавају школе. Ако у тим школама немају елементарне ствари – тоалете, нормалне столове, столице, компјутере, џаба нам тај пут за Европу.

Зар се то не финансира из средства текуће буџетске потрошње?Није ли онда НИП корекција буџета? Мора ли баш из НИП-а?

Мора. НИП није корекција буџета, али ова држава је десет година била под санкцијама, без улагања. Већина општина у Србији има буџете од осамдесет, сто, двеста милиона динара, довољне само за преживљавање. Кад исплате плате, за развој им остаје тек пет одсто. Кад нека општина, чији је укупан буџет 100 милиона из НИП-а добије 50-60 милиона динара за путеве, водоснабдевање или нешто треће, то је износ који би сама могла да издвоји за 10 до 12 година.

То се, ваљда, решава децентрализацијом, преносом надлежности и средстава локалној самоуправи?

За разлику од неких који су само за децентрализацију на папиру, сматрам да општине најбоље знају шта им је приоритет, а не да ми у Београду одлучујемо о водоводу у неком селу за које и не знамо где се налази.

Да ли је могуће да неко нема већих приоритета од пешачке стазе поред реке?

То је нека локална самоуправа предложила и пројекат је прошао бодовање. А да ли су добро проценили шта је тој средини најпотребније најбоље ће оценити грађани, између осталог, и на изборима.

Сада кад је саопштен списак, неки председници општина су незадовољни?

Зато што су нереални. Знају они добро шта су им приоритети и за шта средства могу да добију. Уосталом, немогуће је у Србији изградити за годину дана све оно што није изграђено за 15 година.

Критикују ме, рецимо, из Зајечара. Кажу, конкурисали су за више од 1,4 милијарде динара, а добили су 220 милиона. Заборављају да су добили готово три пута више него прошле године.

Нишу је одобрена милијарда динара за четири од пет кандидованих пројеката, али су поједини незадовољни што ове године неће бити инвестиција у опрему за ноћно слетање на нишком аеродрому. Сматрали смо да је у овом тренутку важније да се железничка пруга измести из центра града.

А који окрузи и које општине су добиле највише?

Не можемо тако да рачунамо. Министарство регионалног развоја се заиста труди да што више новца иде у оне најнеразвијеније општине, тамо где је најпотребнији. Принцип је да свака општина из НИП-а треба да добије не мање од 20 одсто општинског буџета и не мање од 40 милиона динара због оних најнеразвијенијих са најмањим буџетима.

Било је сумњи да ће средства бити подељена по партијској блискости?

Иако сам ја у Београду председник ДС и мада би то могао да искористим за неке своје промоције и акције, договорено је да Београд добије средства само за два моста који би, иначе, требало да буду стопостотно републичка инвестиција. Овако, финансира их град, а република дотира са само нешто више од милијарде динара. Кад је о обилазници реч, иако је то национални пројекат издвојили смо 2,5 милијарде и „увели” Београд у финансирањеса истим износом.

Добар пример је и пожешка болница: издвојили смо новац иако је тамо СРС на власти. Да би се и њихови грађани боље лечили.

Чачак засигурно нема разлога да буде незадовољан. Добио је 100 милиона за локале путеве, 45 милиона за прстен око града, па још пет „за развој инфраструктуре”...

Зато што се пројекти бодују. На њима не пише Веља, Ђилас или Динкић. То је, рекох математика, а не политика. Граде се и обилазнице око Краљева, и око Новог Пазара, и око Ужица. А ако треба да се гради мост у Чачку, биће изграђен, без обзира на то да ли се министар Илић и ја око свега слажемо или не.

У јулу сте поручили да се новац из НИП-а неће одобравати за сређивање пореских управа и сличних објеката. Сада су на листи судови – реконструкције зграда, чак и поправке кровова.

За инвестиције у правосуђе одобрено је више од милијарду динара. Слажем се да је поправка крова текуће одржавање, али те објекте нико годинама није одржавао.

Како ће се контролисати коришћење средстава из НИП-а ?

Ниједан уговор не може бити закључен без јавне набавке. Све ће бити по процедури предвиђеној Законом о јавним набавкама и нашој уредби. Тендер расписује ресорно министарство на чијем се разделу налази пројекат. Комисију чине представници надлежног министарства, Канцеларије за НИП и Министарства финансија. Наше је да обезбедимо јавност, а Комисија за заштиту понуђача увек може да оцени да ли је било по закону.

---------------------------------------------

Од опкладе до љутње

Колико је расподела средстава из НИП-а, као и буџет, била компромис унутар владе. Неки министри кажу у стилу „ако он може за скијалишта могу и ја за брендирање”

То су пројекти које су министарства предложила као своје приоритете. Претпостављам да министар економије зна у које туристичке пројекте треба да уложи да би добио нову вредност и профит. А што се тиче брендирања, промена имиџа Србије је у националном интересу.

Да ли се водило рачуна о томе колико је новца из других државних извора већ обезбеђено за пројекте са НИП-ове листе?

У сваком формулару постоји податак колико је новца већ обезбеђено и колико новца се тражи. Иако је Министарство трговине из буџета добило 17 милиона динара за брендирање и још готово пола милиона евра за разне информативно–пропагандне активности, Ви сте им за то исто дали још три милиона евра.

Није истина. То није исто.

Истина је. Пише у пројекту за који сте одобрили новац.

Прво, мора да се уради стратегија, па ће Министарство видети да ли ће све активности моћи да се реализују током године или ће се средства преусмерити за друге потребе. За Србију је једна од најважнијих ствари побољшање нашег имиџа у свету и то смо видели на примеру Косова и Метохије. Али не тако што ћемо направити кампању и снимати спотове.

 Па управо су штампање публикација, ЦД-ова, кампање, презентације и манифестације најчешће активности побројанеу пројекту.

Да ставимо паре на сто да тих три милиона евра неће отићи за те ЦД-ове и слично? Зато је и боље да се то уради из НИП-а пошто је то најтранспарентнији начин трошења пара. Свако ће моћи да види где је сваки динар потрошен.

Мислите да је Министарство трговине и услуга надлежно да се бави променом имиџа земље, брендирањем свега, па и питањем Косова?

Да није у надлежности, Секретаријат за законодавство би нас упозорио.

Али не пише у Закону о министарствима?

Ја сам машински инжењер. Ја питам правнике да ли је по закону. Они кажу јесте или није. Влада не може да усвоји ниједан акт који није по закону

Не би требало.

Предлажем Вам да се пријавите за сарадника Секретаријата за законодавство. Видим да доста читате.

Министар за Национални инвестициониплан је „духовит”, а ја, истина, читам, па зато и питам. Зашто се љутите?

Не љутим се, ја сам такав, увек кажем оно што мислим. Не сећам се да сте били тако критични према претходном министру који је водио НИП.

Имао је среће. У то време нисам радила.