Лекари и сестре ближи од родбине

„Само да сте живи, здрави и весели, јер када дођете – заборавим на болест!” Овом реченицом трочлану екипу Службе кућног лечења Дома здравља „Раковица” дочекала је јуче у свом дому Силвија Крчан (60), којој је била потребна помоћ лекара због проблема са дисањем. Прикључена готово 24 сата на апарат са кисеоником, ова суграђанка каже да је „апсолвирала болницу и да не жели да је тамо задржавају, али и да не би мењала ни за шта медицинску екипу која јој стално долази у помоћ”.

– Чак ни терапија не помаже ако су лекари намргођени. А ови моји који долазе код мене увек су насмејани, смехом ме „подигну” – каже Крчан, која живи са болесном мајком, којој је такође често потребна лекарска помоћ.

Трочланој екипи, коју су јуче чинили др Борис Радовановић, координатор Службе кућног лечења у овом дому здравља, и медицинске сестре Милица Малетић и Ивана Павловић, ништа не пада тешко. Свакодневно седају у дотрајали „заставин” аутомобил и стижу у смени да обиђу осморо пацијената и дају им терапију. У аутомобилу годишње прокрстаре на десетине хиљаде километара, а када су лоши временски услови, посебно када падне снег, до неких пацијената морају да пређу километре – пешке. У домовима болесника ту су да их прегледају, дају инфузије и инјекције, превијају ране...

– Највише имамо пацијената оболелих од рака који су у тешкој фази болести и једино можемо да им олакшамо тегобе лековима. Ту су и болесници који траже помоћ после прелома, шлогова, напада астме... – каже др Радовановић.

Због астме и гушења, медицинари су јуче обишли и Предрага Маринковића (69), који због природе болести нема снаге да одлази до дома здравља по помоћ. Урадили су му основне анализе, проверили притисак, а затим је доктор одредио терапију коју су му сестре дале. Овај суграђанин већ 15 година има астму и каже за „Политику” да му значи када медицинска екипа дође да му да инјекцију.

– Имао сам и мањи шлог, а и шећер ми је био висок. Лепо поступају са мном и захвалан сам им због тога – нагласио је Маринковић.

Затим је на ред дошла и посета дому Николе Крстајића (25), младића са сметњама у развоју, о којем води рачуна мајка Снежана.

– Лекари и сестре су нам ближи од родбине, јер их чешће виђамо. Када их видим – пола муке ми је прошло. Није им лако, знам да морају да буду добри возачи, да носе у руци торбу од 20 килограма, а да буду увек присебни и расположени. Посао раде срцем, то се осети – каже Снежана Крстајић, којој често значи и савет телефоном када има недоумицу у вези са бригом о детету.

Медицинска сестра Ивана Павловић, која седам година пружа помоћ на терену, каже да често морају да остану поред пацијената ако су у тешком стању све док не стигне Хитна помоћ, а да им главобоље задаје гужва у саобраћају и лош прилаз зградама аутомобилом.

– Најтеже је када се вежете за пацијенте и када они премину. Најболније нам пада када гледамо тешко оболелу децу и оне са сметњама у развоју – додала је сестра Милица Малетић.

----------------------------------------------

Број пацијената стално се повећава

Служба кућног лечења ради 365 дана у години, каже др Тања Ђукић-Јанковић, директорка ДЗ „Раковица”, а број пацијената којима је потребна њихова помоћ стално се повећава. Због тога је један од приоритета ове куће занављање возног парка што је важно за медицинске екипе. Са новим аутомобилима моћи ће брже да стигну и на температури од 40 степени Целзијусових, и на 15 степени испод нуле, а да не размишљају да ли ће доћи до неког квара на возилу. Док се то не спроведе са речи у дело, они ће и даље са великим ентизујазмом крстарити у старим аутомобилима разуђеном општином Раковица, јер како кажу, овај посао могу да раде само они који га воле. Пацијенти не смеју да чекају.

----------------------------------------------

У коми због протезе за зубе

Обављају тежак посао, памте и велики број анегдота са терена. Др Борис Радовановић каже да се сећа позива особе да пожуре, јер им је члан породице без свести и даје знаке живота, а да када су дошли и питали ко је то, бака је устала и рекла: „Ја сам”.

– Имали смо позив човека да му је комшија у коми. Појурили смо да стигнемо што пре, а када смо дошли и питали шта се дешава човек је рекао да је у коми, јер га жуља нова протеза за зубе. Дешава се да нам неко пријави да има јаке болове у грудима, а испостави се да заправо болује од реуме. Често они којима готово ништа не фали зову и испричају нам да их свашта мучи, а они који су животно угрожени ћуте и помену да имају само температуру – каже др Радовановић.

Служба кућног лечења у Раковици има четири доктора и 14 сестара.