Нестанак нежних пливача

Речни делфин, познат и под именом баији, нестао је из реке Јангце, и то није трагедија само за Кину већ за читаву планету, закључили су научници после недавне шестонедељне безуспешне потраге за овом животињом у њеном вековном станишту. Истина, остаје могућност да је очима истраживача промакао један, можда и два делфина, али то не мења ситуацију. Јер, чак и ако у овој реци још опстаје неки баији, наводе струњаци, он нема шансе да преживи. Делфини су, како се оправдано сумња, нестали због уништавајућег загађења, незаконитог риболова и све већег бродског теретног промета који су их, уосталом, угрожавали већ годинама.

Према подацима научника, које су пренеле агенције, ови нежни бели делфини припадају групи најстаријих слатководних сисара који су у реци Јангце живели дуже од 20 милиона година. Последњих неколико деценија њихова популација се смањивала невероватном брзином. Осамдесетих година избројано их је око 400, деведесетих сто, да би у се научници у истраживању организованом 1997. срели са само 13 представника ове животињске врсте.

Већина делфина, као што је познато, живи у мору, а само пет врста је за своје станиште изабрало слатку воду река. Од њих три плове водама Азије, а две настањују Јужну Америку.

Амазонски делфин, на чијем се менију налазе крабе, рачићи, а од рибе најпре пиране и сомови, живи у рекама Амазон и Ориноко. Занимљиво је да се ови делфини рађају тамносиви да би временом њихово тело попримило розе боју. Научници и данас тек претпостављају шта су узроци оваквог феномена.

Амазонски делфини су највећи у групи својих слатководних сродника – могу да нарасту и до три метра а теже, по правилу, између 90 и 140 килограма. У време великих киша, онда када Амазон изађе из корита, они радо крстаре међу дрвећем кишних шума. Најрадије живе и лове сами, али се понекад ипак одлуче и за "дружење" са још неколико делфина. У јату их тада не буде више од седам-осам.

Једини непријатељи амазонског делфина јесу људи и рибарске мреже.