Nestanak nežnih plivača

Rečni delfin, poznat i pod imenom baiji, nestao je iz reke Jangce, i to nije tragedija samo za Kinu već za čitavu planetu, zaključili su naučnici posle nedavne šestonedeljne bezuspešne potrage za ovom životinjom u njenom vekovnom staništu. Istina, ostaje mogućnost da je očima istraživača promakao jedan, možda i dva delfina, ali to ne menja situaciju. Jer, čak i ako u ovoj reci još opstaje neki baiji, navode strunjaci, on nema šanse da preživi. Delfini su, kako se opravdano sumnja, nestali zbog uništavajućeg zagađenja, nezakonitog ribolova i sve većeg brodskog teretnog prometa koji su ih, uostalom, ugrožavali već godinama.

Prema podacima naučnika, koje su prenele agencije, ovi nežni beli delfini pripadaju grupi najstarijih slatkovodnih sisara koji su u reci Jangce živeli duže od 20 miliona godina. Poslednjih nekoliko decenija njihova populacija se smanjivala neverovatnom brzinom. Osamdesetih godina izbrojano ih je oko 400, devedesetih sto, da bi u se naučnici u istraživanju organizovanom 1997. sreli sa samo 13 predstavnika ove životinjske vrste.

Većina delfina, kao što je poznato, živi u moru, a samo pet vrsta je za svoje stanište izabralo slatku vodu reka. Od njih tri plove vodama Azije, a dve nastanjuju Južnu Ameriku.

Amazonski delfin, na čijem se meniju nalaze krabe, račići, a od ribe najpre pirane i somovi, živi u rekama Amazon i Orinoko. Zanimljivo je da se ovi delfini rađaju tamnosivi da bi vremenom njihovo telo poprimilo roze boju. Naučnici i danas tek pretpostavljaju šta su uzroci ovakvog fenomena.

Amazonski delfini su najveći u grupi svojih slatkovodnih srodnika – mogu da narastu i do tri metra a teže, po pravilu, između 90 i 140 kilograma. U vreme velikih kiša, onda kada Amazon izađe iz korita, oni rado krstare među drvećem kišnih šuma. Najradije žive i love sami, ali se ponekad ipak odluče i za "druženje" sa još nekoliko delfina. U jatu ih tada ne bude više od sedam-osam.

Jedini neprijatelji amazonskog delfina jesu ljudi i ribarske mreže.