Притисак на Буша да помилује Либија

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. марта – Дипломатија може да делује и као лек: данашњим одласком на петодневну турнеју по Латинској Америци, Џорџ Буш ће смањити притисак, политички па и крвни, који му расте због све већих ратних и проблема на унутрашњем плану. Лакше ће му пасти, кажу овдашњи аналитичари, да тамо брани своју спољну стратегију него да се код куће брани пред једном новом и врло необичном офанзивом –  сопствених симпатизера.
Утицајни конзервативни кругови, наиме, захтевају да шеф Беле куће искористи овлашћење и спречи да његов донедавно блиски сарадник буде послат на издржавање затворске казне. Реч је о дугогодишњем члану америчког стратешког тима Луису Либију (56) кога је прекјуче порота прогласила кривим за лагање под заклетвом и ометање специјалне истраге, тако да му следује робија, по различитим тумачењима, у трајању од двадесетак месеци од тридесетак година.

Председниче, помилујте Либија и пре него што му 5. јуна судија Реџи Волтон изрекне казну – стижу до Буша гласови републиканских кадрова који су знатно допринели његовом успону до државног чела. Никако то не чините – упозоравају га демократи, који сада имају превласт у парламенту и с којима је принуђен да се договара у широком распону – од финансирања рата у Ираку до курса социјалне заштите, пореза…

Шта год учинио, Буш ће себи увећати број критичара, којих је већ, судећи по анкетама, знатно више него подржавалаца. Одабрао је засад најподеснију му варијанту – да не учини ништа, то јест да препусти времену да ради своје тако да се цела ствар пролонгира, можда до после председничких избора за његовог наследника, крајем 2008.

Откуд одједном појава специфичног покрета за некажњавање – питају се посматрачи, поготову што су затвора већ допали поједини конгресмени, лобисти, бизнисмени. Потрага за одговором нуди различите могућности: од неслагања са аргументацијом пороте, до бојазни да би одлазак Либија иза решетака подрио ауторитет целе хијерархије извршне власти.

С друге стране, стижу упозорења да би помиловање још више нашкодило Белој кући. Јер би, кажу, сугерисало да је и сам врх непосредно уплетен у аферу и да је спреман да свог пулена штити мимо принципа једнакости свих пред законом.

У приступу се разврстала и штампа. "Вол стрит џорнал" и "Викли стандард", на пример, траже помиловање, док "Њујорк тајмс" и "Вашингтон пост" не подржавају такав курс.

У међувремену се Либијева судбина разиграва и на – берзи. На једној таквој,  интернетској, филијали са "улозима на будуће догађаје", показало се да 23 одсто улагача верује да ће дотични окривљени бити помилован већ ове године, док је 68 одсто "заиграло" на варијанту да ће тај опроштај од издржавања казне стићи до краја Бушовог мандата (у јануару 2009). 

Извештава се и о појави интернетског фонда за одбрану Либија званог "Скутер". Већ је скупљено око четири милиона долара – уверава портпаролка тог фонда Барбара Комсток.

Хроничари подсећају да су и ранији претходници давали разна помиловања у деликатним случајевима, али да им је то, углавном, наудило. Билу Клинтону се, тако, памти да је пред одлазак с дужности помиловао једног свог финансијера, Џорџу Бушу старијем да је помиловао бившег министра одбране поводом скандала "Иран–контра", а Џимију Картеру да је помиловао оне који су избегли мобилизацију за одлазак у Вијетнамски рат. Џералд Форд је, истиче се, себе избацио из председничке трке кад је помиловао свог претходника Ричарда Никсона, који је због "афере Вотергејт" поднео оставку…

Либи је, иначе, настрадао у афери поводом откривања идентитета тајне агенткиње ЦИА Валери Плејм Вилсон. Њен супруг, дипломата Џозеф Вилсон, у лето 2003. обелоданио је да администрација није имала право кад је као оправдање за инвазију на Ирак тврдила да се Багдад у Нигеру снабдева материјалом за атомску бомбу. У тежњи да одбаци такву тврдњу појединци из администрације су, посредством медија, омаловажили Вилсона као човека који је у специјалну мисију отишао само зато што је његова супруга важан шпијунски кадар. Пошто је откривање идентитета тајног оперативца овде кривично дело, покренута је, пре четири године, специјална истрага на челу с тужиоцем Патриком Фицџералдом.

Садашње окривљавање Либија за кривоклетство и ометање те истраге, није случај довело до краја. Још нико није оптужен за деликт због којег је отворен дуг правни и политички процес – одавање идентитета оперативне шпијунке.