ММФ долази, паре не доноси

То што ће нас Међународни монетарни фонд походити средином септембра не значи да смо на добром путу да наставимо прекинути аранжман из предострожности или да склопимо неки други са овом међународном финансијском институцијом. Упућени кажу да су овакве посете део редовног извештавања о привредним приликама неке земље независно од тога да ли ММФ с њом има неки кредитни аранжман или не.

Стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик саопштио је јуче да је кратка посета мисије Фонда нашој земљи планирана за половину септембра, са циљем да анализира чињенично стање у српској привреди.

Главни задатак мисије биће процена најновијих макроекономских показатеља и прогноза, али делегација ММФ-а неће разговарати о аранжману између Фонда и Србије.

Лисоволик је најавио да ће делегација „такође разговарати о забринутости ММФ-а поводом недавних измена Закона о Народној банци Србије, које су по оцени Фонда нарушиле њену аутономију, као и поводом фискалне ситуације” и поновио да се „неће ангажовати на преговорима о аранжману”.

Истраживач бечког Института за међународне економске студије Владимир Глигоров каже да ММФ, по статуту, ради редовне анализе стања у земљама чланицама, обично једном годишње. То се ради и у земљама које у том часу немају неки програм, као што је стендбај програм, а у том случају анализе и оцене раде се како је то програмом одређено.

Претпостављам да мисија долази управо да обави ту редовну анализу. То не подразумева преговоре о програму, јер то и нису исти људи и немају ни потребно овлашћење. Код тих редовних анализа и оцена стања посматрају се како макроекономска стабилност и друга квантитативна кретања у привреди, тако и промене у привредној политици и у установама привредних власти, а понајпре у централној банци, јер је она од посебног значаја за одржање макроекономске стабилности – каже Глигоров.

Да би ММФ послао делегацију која би требало да преговара, мора да добије одговарајући позив и бар неки конкретан захтев за финансијском подршком уз бар неку скицу писма о намерама. О томе шта ће се чинити да се, уз тражену финансијску подршку, обезбеди одрживост макроекономске стабилности.

– Од ове редовне анализе може се очекивати отворен налаз стања, а можда, и прилично оштра критика промена закона о централној банци, али и мера које се тренутно најављују (посебно када је реч о фискалном прилагођавању и о ослањању на субвенције разних врста). Ти ће налази наравно утицати и на став мисије која ће доћи, ако буде позвана да преговара о стендбај аранжману – сматра Глигоров.

И економиста Драгован Милићевић сматра да је анализа стања привреде једна од уобичајених активности ММФ-а и то се може видети и на њихово сајту у делу који се односи на земље чланице.

– Бивша владајућа номенклатура је усвајајући буџет за 2012. знала да неће бити одржив, да мора после избора доћи до ребаланса. Такође је било извесно да ММФ неће дати пристанак на закон о буџету за 2012. годину у погледу ставки које се директно односе на одредбе будућег аранжмана. То се у јануару показало као тачно, јер нису испоштовани сви захтеви ММФ-а по питању усклађености сегмената буџетске потрошње са њиховим захтевима. Међународни монетарни фонд је светски монетарни полицајац. Ниједна се земља није посебно усрећила сарађујући са њим, али је проблем у томе што Србија има велике платнобилансне тешкоће и дејство дефицита близанаца (буџетски и спољнотрговински). Зато средства ММФ-а види као једино спасоносно решење – каже Милићевић.

По њему, аранжман неће бити потписан докле год Србија не испоштује одредбе које је ММФ објавио у јануару у вези буџетских пројекција и мера фискалне политике.

– Србија је дубоко загазила у предворје банкрота, јер без нових задуживања не може да финансира старе доспеле обавезе. То је срж свих проблема – каже Милићевић.

Влада Србије и ММФ су 29. септембра 2011. договорили кредитни аранжман из предострожности, вредан око 1,1 милијарду евра. Према договореном програму, буџетски дефицит Србије у 2012. требало би да буде 4,25 одсто БДП-а, а раст 1,5 одсто, али је Лисоволик тада најавио да ће ММФ ту процену раста кориговати наниже.

Циљ најављеног стендбај аранжмана био је да се одржи макроекономска и финансијска стабилност земље, тако што ће јој се пружити додатне гаранције против спољних ризика.

Борд извршних директора ММФ-а требало је да 23. децембра разматра прву ревизију аранжмана, али је одложио одобравање, пошто усвојени буџет Србије за 2012. није био у складу са договореним програмом.

Канцеларија ММФ-а у Београду је 20. јануара саопштила да је ревизија аранжмана из предострожности са Србијом одложена, јер ниво задуживања у буџету за 2012. премашује договорене границе.