Све дужи редови пред "народним казаном"

Ниш – Уз богато залеђе, пре свега уз родну пољопривреду, али и са великим бројем успешних индустријских предузећа и колектива, Ниш је доскора важио за развијени центар Србије. И, свакако, био у врху листе српских и, не баш тако давно, југословенских градова – по висини зарада и животном стандарду становника. Сада је социјална слика у граду на Нишави потпуно измењена. Данас се у Нишу све теже живи.

Одавно не раде, или постоје само на папиру и преживљавају веома тешке године, некадашњи носиоци развоја целог овог краја на југу и југоистоку Србије – Електронска и Машинска индустрија, текстилни гигант Нитекс, Индустрија гума "Вулкан" и многи други... За то време, на тржишту рада је око 40.000 незапослених, међу којима и знатан број оних са факултетском дипломом, који траже и надају се послу, којег је пак све мање. Радно место, одавно је ситуација у Нишу таква, права је "премија".

Целокупну "социјалну слику" у Нишу допуњује и нескривена зебња многих који још имају радна места, али су у неизвесности после приватизације некадашњих друштвених и јавних предузећа. Стрепња за егзистенцију приметна је међу запосленима у Фабрици пумпи "Јастребац". Предузеће је продато прошле јесени, али се од тада нови власник није ни појавио. У међувремену, минимум рада, који се одржава тек толико да фабрика не би стала, не обезбеђује егзистенцију запосленима. Исто или слично је и у накада великом хотелско-туристичком предузећу Србијатурист, које је било продато, али је приватизација, због неиспуњења обавеза новог власника, поништена.

Објекти зврје празни, у њима се не ради, а поновни почетак од нуле је посут трњем и бременит препрекама. Радници једва преживљавају, са зарадама се касни и одавно су испод просека – не само на нивоу Србије, већ и регије. На "минималцу" је и велики број оних који раде. Многи од њих штрајковима покушавају да остваре своја права код нових послодаваца, посебно оних који не поштују обавезе из купопродајних уговора.

Градски буџет је оптерећен бројем од преко 12.000 социјалних случајева, из породица које су највише материјално угрожене на подручју града. У исто време, велики број сиромашних помоћ тражи и од нишког Црвеног крста, где нам је секретар Стојан Прокоповић рекао:

– Настојимо да помогнемо социјално угроженима, највише на плану обезбеђења здравствене неге, лечења и набавке лекова. У овом тренутку, добро је организована сарадња са градском општином Медијана, која годишње издваја око пет милиона динара за најнужије потребе материјално слабостојећих.

Народне кухиње у Нишу свакодневно добијају нове абоненте и све је више оних који преживљавају једино поред народног казана. Испред Центра за социјални рад у редовима се чека за материјалну помоћ, а рад "на црно поприма све веће размере. У Нишу деценијама постоји илегална берза рада, недалеко од Железничке станице и познате "пиротске рампе". Међу онима који нуде своје услуге, а углавном се ради о физичким пословима, последњих година је много Нишлија који су доскора имали добра радна места и редовне зараде. Слична је ситуација и на нишким "бувљацима", које у граду зову отвореним тржним центрима. Није никаква новина да се међу закупцима и власницима тезги срећу дипломирани економисти, инжењери па чак и професори...