Битка против незапослености
На дан прославе великог јубилеја Привредне коморе Србије, 150 година постојања, привредници 13. марта крећу у заједничку борбу за смањење незапослености у Србији. Колико је незапосленост достигла велике размере у Србији, најбоље се види по томе што се процењује да је између 20 и 28 одсто становништва без посла.
– То је тренутно највећи проблем у Србији и не видим ко ће имати храбрости да одбаци нашу иницијативу. Предлажемо да се сваке године изабере предузеће које запослило највише нових радника, да се оно ослободи пореза и доприноса или да се они у значајној мери смање. Захтеваћемо од председника Србије да власнику или директору додели највиши орден, а и Комора ће доделити своју највећу награду. Само таквом акцијом успели бисмо да за три до пет година сведемо стопу незапослености испод десет одсто – каже у разговору за наш лист др Слободан Милосављевић, председник Привредне коморе Србије.
Као додатни подстицај смањењу незапослености он наводи да је могуће да се годишње запосли 300.000 људи, јер толико има регистрованих предузећа и фирми у Србији. Када би свако запослио по једног радника, а да се држава на годину дана одрекне пореза и доприноса на новозапосленог радника, онда би се врло једноставно остварио овакав циљ од кога бисмо сви имали користи.
Пред Србијом је велики изазов и циљ да наредних година остварује високе стопе раста, а предуслов за то су директна страна улагања која се мере милијардама евра.
– Очекивања грађана и предузетника су да стопа раста буде осам одсто. То је оптимална стопа раста и њу је могуће остварити уз помоћ две милијарде евра "гринфилд инвестиција" на годишњем нивоу, која ће отворити нова радна места, покренути капацитете и повећати конкурентност привреде. Овакав раст је могућ и захваљујући потписаном ЦЕФТА споразуму и споразуму са Русијом о слободној трговини. Да би се све то остварило потребно је у овој години обезбедити политичку и макроекономску стабилност, као и правну сигурност – указује Милосављевић.
Потребно је, међутим, што пре усвојити буџет, ускладити законе са Уставом Србије и убрзати приватизацију како би се окончала до краја године. Велики изазов за Србију представљаће приватизација великих система као што су НИС, ЕПС, Железнице Србије, Телеком.
– Основни принцип приватизације јавних предузећа треба да буде заснован на томе да не сме пребрзо да се спроводи, да не сме да се да искључиво ономе ко понуди највише и не сме у целини да се прода. Спроведена приватизација уз ова три постулата може да гарантује успех укупне транзиције у Србији, јер не треба заборавити да ће управо ове продаје одредити резултат укупне приватизације у Србији – напомиње председник ПКС.
Тако у ЕПС-у држава треба да остане власник мреже и дистрибуције, а инвестиције стратешког партнера треба усмерити у повећање производње електричне енергије градњом нових хидроцентрала, како би се задражала контрола над стратешким производом. За НИС Милосављевић препоручује инострана улагања у развој квалитетних рафинерија, јер Србија треба да задржи улогу коридора за нафтовод и гасовод чиме ће се умањити енергетска зависност државе. На српским пругама потребан је и приватни капитал и то само у транспортној сфери, док држава треба да задржи саме пруге и бригу о њиховој безбедности. Са продајом Телекома Србије треба бити опрезан и, према мишљењу нашег саговорника, треба сачекати наредних три до пет година, како би се компанија што боље продала. У том року треба да се осете ефекти куповине Телекома Српске, као и улагање у трећег оператера у Црној Гори, што ће сигурно повећати укупну вредност Телекома Србије.
Средства из Националног инвестиционог плана су неопходна за развој Србије али, према мишљењу нашег саговорника, неопходно их је преусмерити у "инвестиције које ће створити нове инвестиције", односно у привреду и инфраструктуру, а не у досадашње пројекте који су привредна надградња.
Привредници Србије у наредних годину-две добиће нову зграду, која ће бити изграђена у новобеоградском Блоку 26, преко пута бившег СИВ-а у оквиру заједничког пројекта са "Енергопројектом". За две постојеће зграде ПКС – у Ресавској улици и на Теразијама тражиће се суинвеститори како би ова здања постала хотел односно робна кућа. Све у складу с временом, али и привредничком традицијом чије је темеље поставио пре тачно 150 година кнез Александар Карађорђевић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


