Србији босански модел

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 9. марта – Државни секретар у словеначком министарству за рад Марко Штровс тврди за "Политику" да споразум којим би се уредило питање исплате пензија словеначким пензионерима у Србији може врло брзо бити скинут с дневног реда. Нарочито ако се за споразум са Србијом употреби иста матрица као са Босном. "Да поновимо исту практичну вежбу", каже Штровс.
Зато је корисно упознати елементе споразума Словенија – БиХ.

Око 20.000 држављана БиХ су већину радног века провели радећи за словеначке фирме.Из дипломатских извора у Љубљани сазнајемо да је преговарање о споразуму "развлачено" седам година због лицитирања методологије ретроактивних обрачуна, односно ревалоризација неисплаћених пензија, као и начина одређивања актуелне пензионе основице за будуће исплате.

Утаначено је да се све то израчуна на основу најновијих прописа у обе земље, а нејасно је шта се десило с каматама и затезним каматама, пошто је Словенија годинама неовлашћено располагала тим новцем.

Аконтације пензија, које су ови пензионери у БиХ досад добили, сразмерно ће се обрачунати и одбити од ретроактивних исплата, тако што ће се радни стаж у Словенији израчунати по садашњем закону, а не према оном из 1991, који је био повољнији. Влада у Сарајеву је пристала на овај компромис, иако је то решење лошије од онога које су својим држављанима претходно обезбедили Загреб и Скопље.

Словеначко-босански споразум уређује новчане надокнаде, дечије додатке, надокнаду за породиљско одсуство, обрачун пензија уназад и њихову исплату убудуће. Треба напоменути да су сви ти људи, као и њихове колеге из Србије, редовно уплаћивали доприносе словеначком пензионом фонду све до распада СФРЈ, а да су протеклу деценију и по преживели захваљујући скромним аконтацијама пензија које им је исплаћивала матична држава. То значи да протеклих 15 година нису могли да приуште деци школовање какво су желели, или да реше стамбени проблем, било шта планирају. Јасно је какав им је био квалитет живота и какву жртву су поднели, и да за то нема надокнаде.

Тактизирање службене Љубљане разумљиво је са словеначке тачке гледишта, јер минимална гарантована пензија у Словенији износи око 520 евра, док је највиша пензиона основа око 2.000 евра. Обашка што словеначки пензиони фонд, попут сродних фондова у осталим државама бивше СФРЈ, кубури због недостатка средстава за око пола милиона пензионера у Словенији. Статистика открива да су 1984. три запослена у Словенији издржавала једног пензионера, а да је данас тај однос 1,59 запослени на једног пензионера, што Фонд доводи на ивицу банкрота. Стога су овдашњи запослени прионули различитим облицима додатних осигурања за старост.

Исцрпености словеначког пензионог фонда допринело је и законодавство које штити словеначке држављане који су пензије зарадили у некој од држава СФРЈ са којом Словенија још није потписала социјални споразум. Њима (око 290 лица) месечно исплаћује аконтацију пензије у висини од 500 евра. Уз то исплаћује и додатак на скромне пензије оних словеначких грађана који их примају из Хрватске или Македоније, јер висина њихових пензија "није у складу са словеначким прописима о социјалној сигурности". Овај додатак (на пензију нижу од 300 евра) у висини од 200 евра месечно добија око 1.770 пензионера. Јасно да је сваки нови издатак, па макар за заслужене пензије пензионера из Србије – за Словенију непожељан.