Опљачкана заоставштина примадоне

Нови Сад – Заоставштина оперске диве, покојне Меланије Бугариновић, коју је поклонила граду Новом Саду како би се финансирало школовање младих музичких талената, после дугог низа година небриге, сада је и – опљачкана.
Пре три деценије, на основу одлуке Скупштине Новог Сада, формиран је Фонд за унапређење вокалне уметности младих "Меланија Бугариновић и ћерка Мирјана Калиновић Калин".

Осим жеље да и на овај начин њено име остави трајни печат у музици, некадашња првакиња Бечке и Београдске опере је такав гест учинила и у знак пијетета према својој прерано преминулој ћерки.

Међутим, уместо оснивача, Скупштине Новог Сада, фондом се тренутно баве надлежни државни органи и Градско јавно правобранилаштво у Новом Саду. Разлог је што су недавно са рачуна фонда, како тврде у Градском јавном правобранилаштву, "од стране неовлашћеног лица извршене безготовинске трансакције до којих је дошло услед недозвољених радњи осумњичених лица, против којих се води кривична истрага у Окружном суду у Новом Саду".

Правобранилаштво, такође, прецизира да је несавесним понашањем банке код које је фонд имао отворен рачун он оштећен за седам милиона динара. Тај новац се уплаћује на рачун фонда од закупнине некретнине у Београду коју је примадона уговором о поклону оставила Новом Саду, уз јасну опоруку.

Управо некретнине у Београду, тачније на Дедињу, имају највећу материјалну вредност. Реч је о две виле чија је укупна стамбена површина око 700 метара квадратних, а њихове окућнице имају укупну површину од 3.200 квадрата. Куће су поодавно у лошем стању, јер ниједна гарнитура градских власти, ваљда, није сматрала својом обавезом да се позабави њима. Штавише, изгледа да се једна вила негде "изгубила", јер у Градском јавном правобранилаштву помињу само једну некретнину од чије се закупнине слива новац за стипендије младих талената. Судбина друге виле јавности је непозната.

Меланија Бугариновић је Новом Саду оставила и другу своју имовину. Реч је о више десетина златних и других личних предмета, почев од скупоценог накита до нумизматичке збирке старог новца и више штедних књижица на којима су биле депоноване девизе у разним валутама, а у противвредности од око 150.000 немачких марака (рачунајући валутни однос у другој половини осамдесетих година прошлог века). Изузетну вредност има и њен стилски намештај који је, такође, оставила овом граду, а који је тада пренет у Музеј Новог Сада.

Нажалост, градске власти нису, уз покоји изузетак, никад нашле за сходно да се на погодан начин одуже великој уметници. Чини се да је за фонд највише учинило Градско јавно правобранилаштво, које је поводом актуелног волшебног "нестанка" новца са рачуна фонда, с циљем да се проблем што пре и што једноставније реши, успело да издејствује закључење споразума о вансудском поравнању између фонда и банке из које су стипендије "испариле".

Тим споразумом банка се обавезала да Фонду за унапређење вокалне уметности младих надокнади износ несталог новца, чиме би фонд био не само обештећен, већ, што је много значајније – омогућило би се његово даље функционисање.

Извесно је да ће банка, чије име није званично саопштено, бити  обештећена након окончања судског спора против предузећа "Давидов градња" у Новом Саду, на чијем су се рачуну, на, за сада, необјашњив начин, нашла средства фонда.

Тиме, међутим, слажу се многа научна и стваралачка имена у Новом Саду, не би смела да се стави тачка на функционисање фонда. Крајње је време да се његовом судбином позабави бар актуелна градска власт, а посебно газдовањем вилама на Дедињу.