Дивац у политици

Од нашег сталног дописника
Загреб, 9. марта – Прослављени српски кошаркаш Владе Дивац у занимљивом интервјуу загребачком "Глобусу" открива да "већ припрема кандидатуру за председника Србије", те да ће му у томе помоћи бројна познанства са славним особама као што је гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер. Добар је пријатељ и с Дензелом Вошингтоном, често се – каже – у Лос Анђелесу виђа с Дастином Хофманом, а Џек Николсон је на свим утакмицама "Лејкерса".

На питање колико је то реално, он одговара: "То је сасвим реално, али поента је у томе шта ја могу понудити народу. Тренутно је то моје име, васпитање и морални кредибилитет, али све то није довољно. У међувремену се морам едуковати и припремити да бих дошао до стадијума да једнога дана будем спреман."

Дивац надаље одбацује тезу како је "спречен у куповини ’Новости’" због страха да преко њих не оствари политичке амбиције, о чему каже: "Немају се они шта плашити, јер јавно говорим да размишљам у том правцу и да ћу се за годину, две или десет, ако тако могу помоћи својој земљи, спремно жртвовати и ући у то политичко блато. Део српске политичке сцене очито је управо то, али како сам висок, надам се да ћу остати изнад тог блата."

И овог пута није заобиђено питање о већ легендарној сцени када је после победе репрезентације Југославије на светском првенству у Аргентини 1990. године бацио хрватску заставу коју је један навијач унео на терен, после чега је у Хрватској приказиван као жестоки српски националиста. О том догађају Дивац каже: "Тада смо играли за југословенску репрезентацију, сви смо били Југословени. То сам схватио као политичку провокацију у тренутку када смо бранили боје једне земље, једне заставе и једне химне. Имао сам 22 године, било је пуно емоција и засметала ми је хрватска застава на паркету као знак непотребне политичке провокације, као што би ми засметала било која друга. Пришао сам навијачу, узео му заставу и бацио је. И то је било све, нисам газио заставу."

Одговарајући даље на питања Дивац је такође рекао: "Прво сам био Југословен, а српски националиста постао сам сазревањем и поносан сам што сам то, јер свако треба бити поносан на то одакле долази. Волим Србију и свој народ, а то не значи да не волим и мрзим друге. Остале поштујем. Годинама сам космополита, што је нормално јер сам 17 година живео у САД. Милошевић ми је у почетку био симпатичан, али сам на студентским демонстрацијама у Београду 1991. увидео куда води политика коју је он заступао и погубност начина на који је водио државу. У то сам време био један од ретких спортиста који је јасно и гласно рекао да је против Милошевићевог режима. Но, и тада сам поштовао функцију председника државе. Када су ме кандидовали за Олимпијски комитет, Милошевић је лично то забранио. Једно време нисам смео ни доћи тамо."

Због догађаја са заставом и "ореола" српског националисте који су му тада прилепили хрватски медији, Дивац је имао проблема и са својим хрватским пријатељима у НБА. На инсистирање Дина Рађе и Тонија Кукоча, како је потврдио, с њима се могао дружити само тајно да они не би имали проблема у Хрватској. О томе каже: "Страшно ме погодило то што је прича коју је креирало јавно мњење тако окренула људе који су мени били веома блиски, које сам поштовао и који су знали ко сам. То се пре свега односи на покојног Дражена, којег сам обожавао. С њим, Стојком, Дином и Тонијем био сам заиста врло близак."

Рекавши како су му неки на његово инсистирање о чему се ради рекли да "треба причекати неко време", Дивац каже: "На то сам им рекао да немам пријатеље на одређено време. То ме је јако погодило. Но, морам рећи да имам пријатеље Хрвате које ћу у тешким животним ситуацијама пре позвати у помоћ од многих Срба."