Divac u politici

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 9. marta – Proslavljeni srpski košarkaš Vlade Divac u zanimljivom intervjuu zagrebačkom "Globusu" otkriva da "već priprema kandidaturu za predsednika Srbije", te da će mu u tome pomoći brojna poznanstva sa slavnim osobama kao što je guverner Kalifornije Arnold Švarceneger. Dobar je prijatelj i s Denzelom Vošingtonom, često se – kaže – u Los Anđelesu viđa s Dastinom Hofmanom, a Džek Nikolson je na svim utakmicama "Lejkersa".

Na pitanje koliko je to realno, on odgovara: "To je sasvim realno, ali poenta je u tome šta ja mogu ponuditi narodu. Trenutno je to moje ime, vaspitanje i moralni kredibilitet, ali sve to nije dovoljno. U međuvremenu se moram edukovati i pripremiti da bih došao do stadijuma da jednoga dana budem spreman."

Divac nadalje odbacuje tezu kako je "sprečen u kupovini ’Novosti’" zbog straha da preko njih ne ostvari političke ambicije, o čemu kaže: "Nemaju se oni šta plašiti, jer javno govorim da razmišljam u tom pravcu i da ću se za godinu, dve ili deset, ako tako mogu pomoći svojoj zemlji, spremno žrtvovati i ući u to političko blato. Deo srpske političke scene očito je upravo to, ali kako sam visok, nadam se da ću ostati iznad tog blata."

I ovog puta nije zaobiđeno pitanje o već legendarnoj sceni kada je posle pobede reprezentacije Jugoslavije na svetskom prvenstvu u Argentini 1990. godine bacio hrvatsku zastavu koju je jedan navijač uneo na teren, posle čega je u Hrvatskoj prikazivan kao žestoki srpski nacionalista. O tom događaju Divac kaže: "Tada smo igrali za jugoslovensku reprezentaciju, svi smo bili Jugosloveni. To sam shvatio kao političku provokaciju u trenutku kada smo branili boje jedne zemlje, jedne zastave i jedne himne. Imao sam 22 godine, bilo je puno emocija i zasmetala mi je hrvatska zastava na parketu kao znak nepotrebne političke provokacije, kao što bi mi zasmetala bilo koja druga. Prišao sam navijaču, uzeo mu zastavu i bacio je. I to je bilo sve, nisam gazio zastavu."

Odgovarajući dalje na pitanja Divac je takođe rekao: "Prvo sam bio Jugosloven, a srpski nacionalista postao sam sazrevanjem i ponosan sam što sam to, jer svako treba biti ponosan na to odakle dolazi. Volim Srbiju i svoj narod, a to ne znači da ne volim i mrzim druge. Ostale poštujem. Godinama sam kosmopolita, što je normalno jer sam 17 godina živeo u SAD. Milošević mi je u početku bio simpatičan, ali sam na studentskim demonstracijama u Beogradu 1991. uvideo kuda vodi politika koju je on zastupao i pogubnost načina na koji je vodio državu. U to sam vreme bio jedan od retkih sportista koji je jasno i glasno rekao da je protiv Miloševićevog režima. No, i tada sam poštovao funkciju predsednika države. Kada su me kandidovali za Olimpijski komitet, Milošević je lično to zabranio. Jedno vreme nisam smeo ni doći tamo."

Zbog događaja sa zastavom i "oreola" srpskog nacionaliste koji su mu tada prilepili hrvatski mediji, Divac je imao problema i sa svojim hrvatskim prijateljima u NBA. Na insistiranje Dina Rađe i Tonija Kukoča, kako je potvrdio, s njima se mogao družiti samo tajno da oni ne bi imali problema u Hrvatskoj. O tome kaže: "Strašno me pogodilo to što je priča koju je kreiralo javno mnjenje tako okrenula ljude koji su meni bili veoma bliski, koje sam poštovao i koji su znali ko sam. To se pre svega odnosi na pokojnog Dražena, kojeg sam obožavao. S njim, Stojkom, Dinom i Tonijem bio sam zaista vrlo blizak."

Rekavši kako su mu neki na njegovo insistiranje o čemu se radi rekli da "treba pričekati neko vreme", Divac kaže: "Na to sam im rekao da nemam prijatelje na određeno vreme. To me je jako pogodilo. No, moram reći da imam prijatelje Hrvate koje ću u teškim životnim situacijama pre pozvati u pomoć od mnogih Srba."