Сценарији расплета косметског чвора

Од нашег специјалног извештача
Беч – У главном граду Аустрије, вече уочи данашњих преговора на највишем нивоу о будућем статусу Косова и Метохије, одржана је седница Контакт групе, на којој је, како сазнаје "Политика", с обзиром да се могу предвидети ставови делегација Београда и Приштине, политички директори земаља чланица требало да разговарају о плановима и темпу будућих активности.

И приликом првог оваквог састанка у Бечу, 24. јула прошле године, Контакт група је заседала уочи састанка највиших делегација са специјалним изаслаником УН Мартијем Ахтисаријем, а саопштење је у медијима објављено по завршетку преговора. Чланови београдског преговарачког тима били су затечени, јер их је дочекало саопштење које је давало смернице за даљи ток, иако је оно усвојено и пре него што су Београд и Приштина сели за преговарачки сто.

Додатно време

Како "Политика" сазнаје из дипломатских извора у Бечу, састанак представника чланица Контакт групе биће опипавање пулса који би требало да покаже којим ће правцем и темпом кренути решавање косовскометохијског проблема. Део Контакт групе, предвођен САД и Великом Британијом, на данашњи састанак Београда и Приштине гледа као на последњи, којим ће бити закључен преговарачки процес. То би Мартију Ахтисарију дало зелено светло да свој финални предлог решења статуса може да преда генералом секретару УН. Заговорници овог сценарија сматрају да би план пред Саветом безбедности могао да се нађе у трећој или четвртој недељи марта, а да дискусија и усвајање резолуције уследе већ у априлу. Овакав убрзани темпо могао би да се оствари једино уколико би Русија, која се до сада противила орочавању преговора и наметању решења с којим не би биле сагласне обе стране, променила став.

Уколико међу чланицама Контакт групе на највишем нивоу у овом кратком периоду не дође до сагласности, онда ће бити потребно додатно време да се различити ставови приближе. У међувремену, у зависности од тога како ће тећи комуникација на релацији Вашингтон–Москва, постоје две могућности. Прва, која одговара Београду, а подржава је и Москва, подразумева наставак или организовање нових преговора. Ту, такође постоје два модалитета: да Ахтисарију буде враћен предлог на додатно усаглашавање, или да се преговарачки процес, са или без Ахтисарија под патронатом УН и Контакт групе, организује у Њујорку, Бечу (па можда и Београду и Приштини).

Други сценарио подразумева да, уколико се процени да садашњи Ахтисаријев предлог неће моћи да буде преточен у резолуцију, која би добила подршку у Савету безбедности, поједине земље, предвођене САД, почну унилатерално да признају независну државу Косово. Међутим, овакав исход, ма колико га форсирале администрације земаља које се залажу за што хитније одређивање статуса Косова и Метохије, није толико привлачан ни његовим заговорницима. Унилатерална признања државности значила би да је цео косовскометохијски проблем поново "исклизнуо" из УН.

Резолуцијом 1244 из 1999. године нелегално бомбардовање Југославије враћено је у систем УН и та резолуција је истовремено обавезала УН да воде процес до одређивања коначног решења будућег статуса, поштујући територијални интегритет и суверенитет Југославије, сада Србије. На претходном састанку Контакт групе, 2. фебруара, на инсистирање Русије, у заједничком саопштењу, које су потписали представници свих земаља чланица, наведено је да тражење решења за будући статус Косова и Метохије мора да буде у складу са Резолуцијом 1244, дакле поштовањем територијалног интегритета Србије.

Преговори Вашингтона и Москве

Како "Политика" сазнаје из извора блиских руским дипломатама у Бечу, Москва је задовољна садржином српских амандмана и досадашње учешће Београда у преговорима (нарочито појављивање државног врха у Бечу) сматра конструктивним. Истина, и помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид је недавно у Београду потврдио да су са правног становишта српски предлози "конструктивни и конзистентни, али са становишта САД бескорисни".

Извори блиски преговарачком тиму Београда, уочи данашњих преговора, тврде за "Политику" да опција унилатералног признања ипак није реална због бројних последица које би изазвала. "Она се форсира како би уплашила нас и оне државе у свету које желе да се поштује Повеља УН и међународно право и не дозволи остваривање независности, било којој територији у свету, без система УН", тврди овај извор. Он подсећа да су сви конфликти у свету: косовскометохијски, ирачки, авганистански, па и потенцијални ирански, "без обзира што су започети или што су ескалирали једностраним војним акцијама САД ван система УН, управо уз снажну америчку подршку, показивали тенденцију да се заврше и легализују у оквиру УН".

За Београд најуспешнија, а за односе Вашингтона и Москве компромисна варијанта била би да се у СБ донесе резолуција која би била статусно неутрална, наслањала би се на Резолуцију 1244, одредила органе за надзор безбедности и провођење закона и подразумевала да се касније донесе нова резолуција којом би био одређен статус. На том принципу и дан-данас функционише Северни Кипар.

За сва решења биће одлучујући преговори Вашингтона и Москве, а пресудним се сматра састанак Групе осам у јуну, на коме ће Џорџ Буш, Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел разговарати и о Косову и Метохији. У међувремену, без обзира којим правцем крене решавање косовскометохијског проблема, страх и претња насиљем која се свакодневно појачава у јужној српској покрајини биће за једну страну основни подстицај за што брже давање независности, а за другу аргумент да се то не сме учинити, јер би онда УН признале да се данас свугде у свету насиље исплати.