Scenariji raspleta kosmetskog čvora

Od našeg specijalnog izveštača
Beč – U glavnom gradu Austrije, veče uoči današnjih pregovora na najvišem nivou o budućem statusu Kosova i Metohije, održana je sednica Kontakt grupe, na kojoj je, kako saznaje "Politika", s obzirom da se mogu predvideti stavovi delegacija Beograda i Prištine, politički direktori zemalja članica trebalo da razgovaraju o planovima i tempu budućih aktivnosti.

I prilikom prvog ovakvog sastanka u Beču, 24. jula prošle godine, Kontakt grupa je zasedala uoči sastanka najviših delegacija sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, a saopštenje je u medijima objavljeno po završetku pregovora. Članovi beogradskog pregovaračkog tima bili su zatečeni, jer ih je dočekalo saopštenje koje je davalo smernice za dalji tok, iako je ono usvojeno i pre nego što su Beograd i Priština seli za pregovarački sto.

Dodatno vreme

Kako "Politika" saznaje iz diplomatskih izvora u Beču, sastanak predstavnika članica Kontakt grupe biće opipavanje pulsa koji bi trebalo da pokaže kojim će pravcem i tempom krenuti rešavanje kosovskometohijskog problema. Deo Kontakt grupe, predvođen SAD i Velikom Britanijom, na današnji sastanak Beograda i Prištine gleda kao na poslednji, kojim će biti zaključen pregovarački proces. To bi Martiju Ahtisariju dalo zeleno svetlo da svoj finalni predlog rešenja statusa može da preda generalom sekretaru UN. Zagovornici ovog scenarija smatraju da bi plan pred Savetom bezbednosti mogao da se nađe u trećoj ili četvrtoj nedelji marta, a da diskusija i usvajanje rezolucije uslede već u aprilu. Ovakav ubrzani tempo mogao bi da se ostvari jedino ukoliko bi Rusija, koja se do sada protivila oročavanju pregovora i nametanju rešenja s kojim ne bi bile saglasne obe strane, promenila stav.

Ukoliko među članicama Kontakt grupe na najvišem nivou u ovom kratkom periodu ne dođe do saglasnosti, onda će biti potrebno dodatno vreme da se različiti stavovi približe. U međuvremenu, u zavisnosti od toga kako će teći komunikacija na relaciji Vašington–Moskva, postoje dve mogućnosti. Prva, koja odgovara Beogradu, a podržava je i Moskva, podrazumeva nastavak ili organizovanje novih pregovora. Tu, takođe postoje dva modaliteta: da Ahtisariju bude vraćen predlog na dodatno usaglašavanje, ili da se pregovarački proces, sa ili bez Ahtisarija pod patronatom UN i Kontakt grupe, organizuje u Njujorku, Beču (pa možda i Beogradu i Prištini).

Drugi scenario podrazumeva da, ukoliko se proceni da sadašnji Ahtisarijev predlog neće moći da bude pretočen u rezoluciju, koja bi dobila podršku u Savetu bezbednosti, pojedine zemlje, predvođene SAD, počnu unilateralno da priznaju nezavisnu državu Kosovo. Međutim, ovakav ishod, ma koliko ga forsirale administracije zemalja koje se zalažu za što hitnije određivanje statusa Kosova i Metohije, nije toliko privlačan ni njegovim zagovornicima. Unilateralna priznanja državnosti značila bi da je ceo kosovskometohijski problem ponovo "iskliznuo" iz UN.

Rezolucijom 1244 iz 1999. godine nelegalno bombardovanje Jugoslavije vraćeno je u sistem UN i ta rezolucija je istovremeno obavezala UN da vode proces do određivanja konačnog rešenja budućeg statusa, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije, sada Srbije. Na prethodnom sastanku Kontakt grupe, 2. februara, na insistiranje Rusije, u zajedničkom saopštenju, koje su potpisali predstavnici svih zemalja članica, navedeno je da traženje rešenja za budući status Kosova i Metohije mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244, dakle poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije.

Pregovori Vašingtona i Moskve

Kako "Politika" saznaje iz izvora bliskih ruskim diplomatama u Beču, Moskva je zadovoljna sadržinom srpskih amandmana i dosadašnje učešće Beograda u pregovorima (naročito pojavljivanje državnog vrha u Beču) smatra konstruktivnim. Istina, i pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid je nedavno u Beogradu potvrdio da su sa pravnog stanovišta srpski predlozi "konstruktivni i konzistentni, ali sa stanovišta SAD beskorisni".

Izvori bliski pregovaračkom timu Beograda, uoči današnjih pregovora, tvrde za "Politiku" da opcija unilateralnog priznanja ipak nije realna zbog brojnih posledica koje bi izazvala. "Ona se forsira kako bi uplašila nas i one države u svetu koje žele da se poštuje Povelja UN i međunarodno pravo i ne dozvoli ostvarivanje nezavisnosti, bilo kojoj teritoriji u svetu, bez sistema UN", tvrdi ovaj izvor. On podseća da su svi konflikti u svetu: kosovskometohijski, irački, avganistanski, pa i potencijalni iranski, "bez obzira što su započeti ili što su eskalirali jednostranim vojnim akcijama SAD van sistema UN, upravo uz snažnu američku podršku, pokazivali tendenciju da se završe i legalizuju u okviru UN".

Za Beograd najuspešnija, a za odnose Vašingtona i Moskve kompromisna varijanta bila bi da se u SB donese rezolucija koja bi bila statusno neutralna, naslanjala bi se na Rezoluciju 1244, odredila organe za nadzor bezbednosti i provođenje zakona i podrazumevala da se kasnije donese nova rezolucija kojom bi bio određen status. Na tom principu i dan-danas funkcioniše Severni Kipar.

Za sva rešenja biće odlučujući pregovori Vašingtona i Moskve, a presudnim se smatra sastanak Grupe osam u junu, na kome će Džordž Buš, Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarati i o Kosovu i Metohiji. U međuvremenu, bez obzira kojim pravcem krene rešavanje kosovskometohijskog problema, strah i pretnja nasiljem koja se svakodnevno pojačava u južnoj srpskoj pokrajini biće za jednu stranu osnovni podsticaj za što brže davanje nezavisnosti, a za drugu argument da se to ne sme učiniti, jer bi onda UN priznale da se danas svugde u svetu nasilje isplati.