Караван неће проћи

Нова посета известиоца Европског парламента Јелка Кацина Србији вратила је у жижу случај спорних приватизација. Известилац је само један од европских званичника који је јасно свима у Србији ставио до знања да наша земља мора да уради хитну ревизију случајева спорних приватизација и обрачуна се са системском корупцијом.

Исто то, додуше дописом, од српских власти пре годину и по, затражила је Европска комисија, а онда поново, у априлу ове године на ову обавезу подсетио је и Венсан Дежер, шеф делегације Европске комисије у Србији. Он је био изузетно јасан када је на питање какав став ЕУ заступа поводом 24 случаја спорних приватизација и корупције одговорио: „То је једно од питања за које се очекује да буде решено у оквиру поглавља које се односи на владавину права”.

Шта су надлежни за спровођење правде и борци против корупције у Србији урадили после силних захтева европских званичника?! Осим што су тврдили да се „увелико ради на преиспитивању спорних приватизација”, понављали „да су предмети о њима формирани” и утопијски обећавали да ће „све бити завршено врло брзо”, чини се – ништа друго. Чак се један од претходних носилаца правосудне функције дрзнуо да каже да се „поступци не могу водити због нечијег дописа” и да је „увек далеко интересантније борити се против актуелног криминала и корупције која се данас дешава, и оних који имају реалну политичку моћ, него против људи у прошлости”. Оштро, нема шта.

Не смем да тврдим да су ишта конкретно урадили ни представници нове власти. Руку на срце, можда нису имали времена. Читава ова ствар у вези са спорним приватизацијама може да се објасни оном народном: „Пси лају, каравани пролазе”.

А, онда, пре отприлике месец дана из тужилаштва стиже информација да се испитује „само” 18 приватизација, али и да појединости о њима не смеју да се износе у јавност јер је „у току преткривични поступак”. Оваквом тврдњом тужилаштво је обавестило јавност да нешто ради, али и већ довољно огорченом народу оставило простора да сумња да се иза „преткривичног поступка” нешто крије. Јер, званичних података о формираним предметима, конкретно предузетим мерама и спремношћу да се испитају спорне приватизације – нема.

Са друге стране, стручњаци правне, економске, финансијске струке слажу се да би све могло, заиста, да буде брзо завршено. Наравно, уколико постоји воља за тим.

Заједнички је став да случајеве спорних приватизација не треба генерализовати, него сваки од њих испитати сам за себе. Објашњавају да то није компликовано, да „само” треба пажљиво, озбиљно и стручно ући у анализу документације о сваком спорном случају понаособ.

Због тога, наглашавају, у испитивању поступка приватизација, осим тужилаштва и полиције, има посла за Државну ревизорску кућу, Агенцију за приватизацију, Сектор контроле Народне банке Србије, тужилачку структуру, Службу за борбу против организованог криминала, па и Безбедносноинформативну агенцију…

Има посла за многе, има ли и воље?