Српском народном потребно проветравање

Нови Сад – Српско народно позориштe у Новом Саду захтева хитно „проветравање”. Изузетно вредан јубилеј – 150 година од оснивања, није обележен као доликуje нашем најстаријем театру, а због довођења неких људи, и приватних транге-франге комбинација, којима се плаћају енормни хонорари, запостављају се квалитетни редитељи, глумци и кореографи у сопственој кући.

Ово истиче Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима и члан Управног одбора СНП-а, за кога тврде да једини не ћути на седницама овог тела.

– Јубилеј смо обележили као дан основне школе у Карловцима или у Малом Иђошу – каже Димић. – Скоро да нису помињани ни 150 година постојања, ни плејада силних глумаца. Из штурог говора управника позоришта готово да се није могло разазнати коју институција представља, и да није било председника покрајинске Владе Бојана Пајтића, који је навео Миру Бањац и још неке глумце, од тога не би било ништа. Једна жалосна представа!

Саговорник „Политике” наводи да није било ни честите изложбе, ни сарадње са музејима позоришне уметности Војводине и Србије, а ни праве монографије да би се представило Српско народно позориште као кућа од значаја за читав регион, као и њени уметници.

– Не могу да се бране да није било пара – тврди Димић. – Само трошкови међународне сарадње СНП-а коштају годишње 12 милиона динара. Огромни хонорари, такође, плаћају се и људима са стране, у ова кризна времена. Питање је, међутим, у којем правцу иде та сарадња са Будвом, Брионима... Све личи на такозвану клановску сарадњу! То покреће лоше односе и изазива оправдана питања у јавности. Правац који би требало да негује национални театар, према његовим речима, требало би да буде домаћа драма, домаћи балет... Каже да није на одмет да у све то понекад буду уведени режисер или кореограф који ће дати један нови квалитет, али да то заиста буде квалитет, а не као до сада, по принципу: ја теби – ти мени.

– Премијеру Чеховљевог „Галеба” у октобру требало би да режира Томи Јанежић за хонорар од 20.000 до 30.000 евра, а он је кудио нашу државу и народ – чули смо од Димића. – Без обзира на његове квалитете, национални театар као што је СНП, то не би смео да прихвати. Може он да режира и у Кикинди, и у Суботици, и да буде нормално плаћен, али у СНП-у... Имамо сјајног редитеља Предрага Штрпца и толико других талентованих људи којима треба дати шансу.

Димић истиче да људи у култури морају да схвате да су одговорни за своје поступке, и да не могу да се оглушују на упозорења из Управног одбора, синдиката и јавности. Запослени у кући, који суштински боље познају стање него чланови УО, веома често указују на поједине неправилности руководилаца, пре свега у Балету, па и у Опери и Драми, али нико не реагује:

– Приликом избора директора Драме рекао сам да се ради о сукобу интереса – наглашава Димић. – Не због тога што не ценим Бориса Исаковића, који је заиста сјајан и као глумац и као педагог, али се не може бити стално запослен у Академији, радити и примати милион динара у СНП-у, снимати два филма и водити квалитетно Драма. Ако смо чланови УО, онда смо и савест ове куће и морамо да скрећемо пажњу да нешто неће бити добро, или може лоше да одјекне у јавности, као што су лоше одјекнули енормни хонорари гостујућих сарадника.

Он наглашава да у УО СНП-а има неколико стручних људи, али се „боје своје сенке” и ћуте. Пита се зашто су прихватили да буду у УО и каже да би их можда и разумео да су у„Нафтагасу”, па да то раде због 200.000–300.000 динара надокнаде.

– Ово друго не разумем – наглашава Димић. – Председник управног одбора је на функцији 12 година. Он и управник се понашају као да је СНП њихово приватно власништво. Морају доћи нови људи! Нови управни одбор, нови управник! Све „педалирати” заједно са мном! Не може свако бити управник, директор Драме, Балета или Опере. То морају бити људи од ауторитета који ће репрезентовати институцију.

Саговорник „Политике” каже да је у СНП-у неопходно обавити комплетну ревизију пословања, инвестиционих улагања и издавања простора у закуп. Нажалост, тешка ситуација је само рефлексија стања у целом културном простору, који је без неопходне контроле и реда постао велика праоница новца.

----------------------------------------------

Истерајмо политику

– Да би наша култура прездравила, из ње мора да изађе политика – сматра Жарко Димић. – Имамо САНУ, Матицу српску, СНП и Народно позориште, који треба да буду темељи. Али, ти темељи су пољуљани самим тим што не ради Народни музеј, што нема сталне поставке у Музеју савремене уметности... Ни у Карловачком музеју нема сталне поставке која би казала шта је било центар српске духовности и културе два века. Мој глас је глас вапијућег.

----------------------------------------------

Зашто се не снимају представе?

– Несхватљиво је да СНП и Радио-телевизија Војводине не сарађују у елементарним стварима, а то је снимање значајних представа у које су утрошена велика новчана средства – каже наш саговорник. – Наводно, не могу да се договоре. Зар то није апсурдно? Сутра нећемо знати шта смо имали у СНП-у. Напросто је несхватљиво да сви ћуте. Радио-телевизија Војводине уопште нема драмски програм, а могла га је имати да је снимала неке од најбољих драма СНП-а. Из исте касе грађана Војводине издржавају се две куће, а никако да ураде праву ствар. Ту се преклапају лични и клановски интереси.