Двапут искорак

Соња Лихт, копредседница Београдског фонда за политичку изузетност, недавно је опет искочила је из "женског четверца" (у којем су и Бисерко, Кандић и Ковачевић Вучо), у јавности најчешће виђеног као синоним за невладин сектор у Србији.
Изјавом да је "апсурдно да они који изражавају неслагање са пресудом по тужби Босне против СЦГ, истовремено не критикују и рад Хашког трибунала за ратне злочине, чији рад јесте исполитизован" и запажањем  да "нико не протестује због тога што Шешељ седи четири године у затвору, а да му суђење није почело", Лихт се представила као принципијелни борац за људска, права пре свега.

А тај њен искорак, свакако, има специфичну тежину. Тим пре што је она (социолог и антрополог, по професији) "мајка" домаћих невладиних организација (у овим водама је од половине осамдесетих) и што је, након 2.000, често, на основу њеног претходног петнаестогодишњег деловања, описивана као моћна женa у Србији. У претпетооктобарско време, на коопредседницу Хелсиншког парламента, активисту Центра за антиратне акције, а потом и на челу Фонда за отворено друштво, гледало се са подозрењем. У иностранству награђивана, овде је оптуживана за рад под покровитељством страних центара, због новца "убризгаваног" преко Фонда, иза којег је стајао богати Мађар Џорџ Сорош из Америке, коме није заборављано да је потписао захтев за интервенцију на положаје босанских Срба. Лихт је, међутим, у више наврата, демантовала да иза његове подршке стоји било шта друго сем филантропије.

У време НАТО бомбардовања, први пут је иступила другачије од осталих НВО. Мировном скупу у Риму поручила да је та агресија "глупа и злочиначка" а за Мађарски радио указала је на то "Алијанса не бомбардује Милошевића, већ десет и по милиона грађана" и подсетила да је из Хрватске протерано двеста хиљада Срба, али да због тога није дошло до такве интервенције.

Прилог РТС са Косова о једном растуреном штабу ОВК када је приказана платнена врећица са натписом њеног фонда, из које је репортер извадио туце метака, доводећи активност Фонда у везу са ОВК, задао јој је посебне муке.  Из Фонда су тврдили да су у кампањи заштите зуба за децу поделили 150.000 врећица широм земље, од чега 45.000 на Косову.

Након промене режима отворила је ,,карте". Навела је да је Сорош у ову земљу уложио 130 милиона долара, а да је Фонд био подршка грађанским иницијативама и институцијама - као што су Алтернативна академска образовна мрежа, систем Б 92 (који је, такође, у време НАТО бомби исписао транспарент "Б 92 против Б 52"), Г17 - у борби за отворено друштво. А на поновно питање шта је Сорос добио заузврат одговорила је: "Само задовољство". Она је, пак, од промена очекивала више. Јер :– Сви наши политичари, али и укупна елита, показали су се зрелији да руше Милошевића него да изграђују земљу. То уверење је, очигледно, у основи формирања Женске владе, у којој је коминистарска, али и фонда за политичку изузетност, чији је циљ другачија политичка елита. Широј јавности није ближе познато колика је, међутим, улога Мартија Ахтисарија, који је на списку чланова Савета те организације. Лихт, иначе, сматра да се "морамо суочити с одлуком о Косову, каква год она била".