Dvaput iskorak

Sonja Liht, kopredsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, nedavno je opet iskočila je iz "ženskog četverca" (u kojem su i Biserko, Kandić i Kovačević Vučo), u javnosti najčešće viđenog kao sinonim za nevladin sektor u Srbiji.
Izjavom da je "apsurdno da oni koji izražavaju neslaganje sa presudom po tužbi Bosne protiv SCG, istovremeno ne kritikuju i rad Haškog tribunala za ratne zločine, čiji rad jeste ispolitizovan" i zapažanjem  da "niko ne protestuje zbog toga što Šešelj sedi četiri godine u zatvoru, a da mu suđenje nije počelo", Liht se predstavila kao principijelni borac za ljudska, prava pre svega.

A taj njen iskorak, svakako, ima specifičnu težinu. Tim pre što je ona (sociolog i antropolog, po profesiji) "majka" domaćih nevladinih organizacija (u ovim vodama je od polovine osamdesetih) i što je, nakon 2.000, često, na osnovu njenog prethodnog petnaestogodišnjeg delovanja, opisivana kao moćna žena u Srbiji. U pretpetooktobarsko vreme, na koopredsednicu Helsinškog parlamenta, aktivistu Centra za antiratne akcije, a potom i na čelu Fonda za otvoreno društvo, gledalo se sa podozrenjem. U inostranstvu nagrađivana, ovde je optuživana za rad pod pokroviteljstvom stranih centara, zbog novca "ubrizgavanog" preko Fonda, iza kojeg je stajao bogati Mađar Džordž Soroš iz Amerike, kome nije zaboravljano da je potpisao zahtev za intervenciju na položaje bosanskih Srba. Liht je, međutim, u više navrata, demantovala da iza njegove podrške stoji bilo šta drugo sem filantropije.

U vreme NATO bombardovanja, prvi put je istupila drugačije od ostalih NVO. Mirovnom skupu u Rimu poručila da je ta agresija "glupa i zločinačka" a za Mađarski radio ukazala je na to "Alijansa ne bombarduje Miloševića, već deset i po miliona građana" i podsetila da je iz Hrvatske proterano dvesta hiljada Srba, ali da zbog toga nije došlo do takve intervencije.

Prilog RTS sa Kosova o jednom rasturenom štabu OVK kada je prikazana platnena vrećica sa natpisom njenog fonda, iz koje je reporter izvadio tuce metaka, dovodeći aktivnost Fonda u vezu sa OVK, zadao joj je posebne muke.  Iz Fonda su tvrdili da su u kampanji zaštite zuba za decu podelili 150.000 vrećica širom zemlje, od čega 45.000 na Kosovu.

Nakon promene režima otvorila je ,,karte". Navela je da je Soroš u ovu zemlju uložio 130 miliona dolara, a da je Fond bio podrška građanskim inicijativama i institucijama - kao što su Alternativna akademska obrazovna mreža, sistem B 92 (koji je, takođe, u vreme NATO bombi ispisao transparent "B 92 protiv B 52"), G17 - u borbi za otvoreno društvo. A na ponovno pitanje šta je Soros dobio zauzvrat odgovorila je: "Samo zadovoljstvo". Ona je, pak, od promena očekivala više. Jer :– Svi naši političari, ali i ukupna elita, pokazali su se zreliji da ruše Miloševića nego da izgrađuju zemlju. To uverenje je, očigledno, u osnovi formiranja Ženske vlade, u kojoj je koministarska, ali i fonda za političku izuzetnost, čiji je cilj drugačija politička elita. Široj javnosti nije bliže poznato kolika je, međutim, uloga Martija Ahtisarija, koji je na spisku članova Saveta te organizacije. Liht, inače, smatra da se "moramo suočiti s odlukom o Kosovu, kakva god ona bila".