Банкар промовише прагматизам

Иако најављен као говорник, Марио Драги, председник Европске централне банке, изабрао је да овог викенда изостане са годишњег форума америчких Федералних резерви у Канзасу, скупа коме по дефиницији присуствују највиши представници државних банака широм света.

Уместо да колегама назначи дијагнозу текуће фазе европске дужничке кризе и планове око нове рунде куповине државних обвезница урушених чланица европериферије, Драги је јуче одлучио да у ауторском тексту немачком „Цајту” изложи предлог нове архитектуре еврозоне – битно различит од визије најјаче чланице монетарне уније, Немачке.

Драгијев предлог о постепеном економском, финансијском и политичком зближавању чланица еврозоне – уместо тоталне централизације као услова за излазак из кризе – подстакао је јуче скок вредности евра у односу на долар и акција европских компанија на светским берзама.

По Драгију, дебата о будућности евра не води се у последње време због валуте као такве, већ зато што еврозона још није у потпуности успела да се оствари као заједница, стоји у тексту који на свом сајту објављује Европска централна банка.

Да разреши трогодишњу дужничку кризу, која угрожава и глобални привредни опоравак, еврозона не мора да бира између два најчешће спомињана екстрема: да се или врати корак назад или да се упусти у стварање уједињених држава Европе, сматра Драги.

Упркос упозорењу Јорга Асмунсена, немачког представника у Управном одбору ЕЦБ да „берзе већ урачунавају цену распада монетарне уније ЕУ у текуће трансакције”, Драги сматра да је „нова архитектура еврозоне пожељна зарад просперитета свих чланица еврозоне, а посебно Немачке”.

Темељ успеха немачке је њена чврста интеграција у европску и светску економију. Да би наставила да расте, неопходно је да остане ослонац јаке валуте и жижа монетарне стабилности, упозорава Драги.

Они који сматрају да ће само чврста федерација и пуна централизација економија еврозоне сапети кризу, постављају исувише високе стандарде, упозорава Драги у очитој алузији на захтеве кабинета Ангеле Меркел.

Да оствари основне циљеве оснивача Уније и евра, стабилност, просперитет и мир, Европа али и Немачка, би по Драгију требало да буду далеко прагматичније него што су данас.

Тотална централизација економије није неопходна: „Треба мирно да се упитамо шта су минимални предуслови за комплетирање економске и монетарне уније. Политичке и економске интеграције могу тећи паралелно”.

Драгијев „минималистички предлог” биће део дневног реда седнице Управног одбора ЕЦБ 6. септембра.