Bankar promoviše pragmatizam

Iako najavljen kao govornik, Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, izabrao je da ovog vikenda izostane sa godišnjeg foruma američkih Federalnih rezervi u Kanzasu, skupa kome po definiciji prisustvuju najviši predstavnici državnih banaka širom sveta.

Umesto da kolegama naznači dijagnozu tekuće faze evropske dužničke krize i planove oko nove runde kupovine državnih obveznica urušenih članica evroperiferije, Dragi je juče odlučio da u autorskom tekstu nemačkom „Cajtu” izloži predlog nove arhitekture evrozone – bitno različit od vizije najjače članice monetarne unije, Nemačke.

Dragijev predlog o postepenom ekonomskom, finansijskom i političkom zbližavanju članica evrozone – umesto totalne centralizacije kao uslova za izlazak iz krize – podstakao je juče skok vrednosti evra u odnosu na dolar i akcija evropskih kompanija na svetskim berzama.

Po Dragiju, debata o budućnosti evra ne vodi se u poslednje vreme zbog valute kao takve, već zato što evrozona još nije u potpunosti uspela da se ostvari kao zajednica, stoji u tekstu koji na svom sajtu objavljuje Evropska centralna banka.

Da razreši trogodišnju dužničku krizu, koja ugrožava i globalni privredni oporavak, evrozona ne mora da bira između dva najčešće spominjana ekstrema: da se ili vrati korak nazad ili da se upusti u stvaranje ujedinjenih država Evrope, smatra Dragi.

Uprkos upozorenju Jorga Asmunsena, nemačkog predstavnika u Upravnom odboru ECB da „berze već uračunavaju cenu raspada monetarne unije EU u tekuće transakcije”, Dragi smatra da je „nova arhitektura evrozone poželjna zarad prosperiteta svih članica evrozone, a posebno Nemačke”.

Temelj uspeha nemačke je njena čvrsta integracija u evropsku i svetsku ekonomiju. Da bi nastavila da raste, neophodno je da ostane oslonac jake valute i žiža monetarne stabilnosti, upozorava Dragi.

Oni koji smatraju da će samo čvrsta federacija i puna centralizacija ekonomija evrozone sapeti krizu, postavljaju isuviše visoke standarde, upozorava Dragi u očitoj aluziji na zahteve kabineta Angele Merkel.

Da ostvari osnovne ciljeve osnivača Unije i evra, stabilnost, prosperitet i mir, Evropa ali i Nemačka, bi po Dragiju trebalo da budu daleko pragmatičnije nego što su danas.

Totalna centralizacija ekonomije nije neophodna: „Treba mirno da se upitamo šta su minimalni preduslovi za kompletiranje ekonomske i monetarne unije. Političke i ekonomske integracije mogu teći paralelno”.

Dragijev „minimalistički predlog” biće deo dnevnog reda sednice Upravnog odbora ECB 6. septembra.