Младеновчани губе дане на преглед код хирурга

Становници Младеновца и околних села због укидања радних места хирурга, стоматолога-протетичара и оралног хирурга, по свему судећи, и даље ће морати да одлазе на прегледе у центар Београда. A надлежне институције, оне се и даље оглушују о њихове апеле да се матичној установи омогући враћање ових стручњака.

Како објашњава прим. др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, Комисија за рационализацију Министарства здравља доноси кадровски план за установе, којим се одлучује да ли ће се место лекара који је напустио посао или отишао у пензију, угасити или примити нов радник.

– Последњих година углавном се дешава да се места гасе под изговором да нема пара. Мислим да до доласка нове министарке здравља др Славице Ђукић-Дејановић та област није сагледавана у најбољем смислу и да су одлуке доносене далеко од реалности. Треба узети у обзир да постоје специфичности у одређеним подручјима и да има смисла да им се омогући да имају лекаре специјалисте који су им неопходни. Надам се да нова министарка неће гледати само бројке већ и пацијенте, већ има позитивних наговештаја да ће ситуација бити боља – нагласила је др Радосављевић.

Сличан став има и Зорица Марковић, уредница сајта „Здравоскоп” и председница Удружења корисника здравствених установа „Клуб здравље”, која сматра да је у случају Младеновца дошло до кршења основних права пацијената и да је скандалозна одлука да немају ни хирурга ни протетичара.

– Здравствене власти показале су да не познају основна права људи. Прекршено је право на приступ здравственим установама, јер не може организација служби здравственим властима да буде изнад права пацијената. Зар ће се дозволити да се укину сви специјалисти у домовима здравља и да сви кренемо на лечење рецимо у КЦС? Према европским стандардима, на територији са 5.000 становника мора да постоји амбуланта, макар пословала са губицима. Младеновац је београдска општина и оштећена је, јер припада граду Београду, за који се сматра да има неколико болница. Сигурно је да је у бољем положају нека мања општина у Србији – истакла је Марковићева.

Спорним новинама у случају здравствене установе у Младеновцу, сматра она, дошло је и до кршења права о поштовању времена пацијента који треба да губи дане да би обавио прегледе у центру Београда, али ту долази и до великих издвајања за превоз о чему нико не размишља.

– Није у реду да људи губе дане уместо неколико сати да би завршили неку мању хируршку интервенцију или да би средили зубе. Најављује се доношење новог закона о заштити права пацијената, а овакве одредбе не иду у прилог томе. Европска повеља, тачније 11. тачка овог прописа, подразумева право људи да се избегне непотребна патња и бол, а овде говоримо о нерационалним решењима која су супротна овим правима – рекла је Марковићева.

Младеновац није једина општина која има проблем са укидањем радних места неких стручњака. Незванично сазнајемо да је прерасподелом кадрова у једном дому здравља чак 25 људи остало „на белом хлебу” и да је питање како ће установа за њих изнаћи средства за плате, када фонд више не одваја плате за њих.

Из Министарства здравља јуче нисмо добили одговор да ли ће нешто предузети како би се решио проблем Младеновчана.

----------------------------------------------

Потпуни хаос

Ови проблеми нису потекли од јуче, каже др Нена Димитријевић, члан Савета за примарну здравствену заштиту Републичког фонда за здравствено осигурање, јер је још 2006. године Министарство здравља направило нови план мреже здравствених установа, где рецимо није предвиђено да дом здравља има хирурга. Нови стандарди и систем, сматра она, направили су потпуни хаос.

– Тада су направљени стандарди на колико становника „иде” један хирург или протетичар. То је довело до тога да се рецимо укине неко место, али да особа не може да добије отказ, па се сврстава у неуговорене раднике које сама установа мора да плаћа. Лекари у болницама се нервирају када им се шаљу пацијенти због малих интервенција, јер губе време на то уместо да збрињавају теже случајеве. Онда их враћају изабраним лекарима или другим клиникама и тако се пацијенти шетају од установе до установе. Додатни проблем је превијање опекотина и рана, јер се и то свело на домове здравља, који углавном немају одговарајуће услове да на прави начин збрину све случајеве. Али, шта зацрта Министарство здравља – то је крај – објаснила је др Димитријевић.